Izvor: Blic, 24.Avg.2010, 01:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštitimo decu
Svakodnevno se na ulicama, u podzemnim prolazima ili pored crkvi mogu sresti musavi dečaci i devojčice koji pruženom rukom traže milostinju. Ovim mališanima "radni dan" počinje u pet ujutru sakupljanjem sirovina iz kontejnera, a nastavlja se prošenjem. Kući se vraćaju kasno u noć, a ako nisu doneli dovoljno novca, neretko dobijaju batine.
Sigurno ne prođe dan a da bar jednom od takvog deteta niste okrenuli glavu. Ne vide ih sugrađani, ne vidi ih policija, ne vide ih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << socijalni radnici" U policiji se pravdaju da su deca "osetljiva kategorija" i da postoje strogi propisi o tome kako se sa njima postupa. U Centru za socijalni rad kažu da se oni uvek odazivaju na poziv, ali da je za organizaciju ovakvih akcija potrebno vreme kako bi se zaštitila bar osnovna dečja prava.
Ne mora da bude toliko komplikovano da policajac na poslu ili van njega, kad vidi dete da prosi, to kaže svom nadređenom, kome ostaje da pozove Centar za socijalni rad. Sledeći korak je obezbediti "izlazak na teren" socijalnog radnika i inspektora ovlašćenog za rad sa decom" I obrnuto ako inicijativa dolazi od socijalnog radnika.
Nadležni kažu da sve to na papiru izgleda jednostavno, ali da je u praksi mnogo teže. Ipak, demantovali su sami sebe jer kad se javnost pobunila, dva dana su bila dovoljna da se protiv dve žene podnesu prijave za zloupotrebu dece i da se bar dva mališana zaštite.
Sve se može kad se mora, a decu moramo zaštititi jer ona sama to ne mogu. Ako ih u Centru za socijalni rad ili u policiji ne vide, to ne može da bude opravdanje da i sami zažmurimo ili okrenemo glavu kada nam zatraže "koji dinar".
.jpg)
