Izvor: B92, 17.Mar.2015, 18:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Zaštiti srpsku baštinu na KiM"
Raško prizrenska eparhija je saopštila povodom 11 godina od martovskog pogroma da se obnova uništenih svetinja nastavlja.
Osim toga, navedeno je da i dalje postoje rizici od nasilja zbog čega je potrebna zaštita srpske baštine na Kosovu.
Eparhija podseća da je u toku dvodnevnih organizovanih napada na srpske enklave i svetinje 17. i 18. marta 2004. godine zapaljeno i oštećeno više od 900 domova, dok je dodatnih 4.000 Srba, koji su preživeli najteže godine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posle oružanog konflikta 1999. godine, bilo prinuđeno da napusti svoja ognjišta.
U tom velikom nasilju uništeno je 35 crkava i manastira, a zauvek su uništene brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koja su vekovima preživeli osmansku okupaciju i svetske ratove.
"Sedamnaesti mart 2004. posebno je bolno pogodio srpski narod i njegovu Crkvu zbog toga što se sve ovo dogodilo ne u vreme ratnog haosa, već u prisustvu više hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga Kfora, kosovske policije i UNMIK-a od kojih niko nije javno preuzeo odgovornost za brojne propuste", ističu u Eparhiji.
Najteže od svega, kako navode, jeste činjenica da već 11 godina nije sprovedena ozbiljna istraga povodom ovog nasilja i da nisu pronađeni organizatori masovnih i koordinisanih vandalskih napada.
Eparhija ukazuje da "nasilje koje se sporadično nastavlja protiv srpskih svetinja i povratničkih domova do danas nije zaustavljeno".
"Ovo pokazuje da bez obzira na sve što je učinjeno kako bi se stvorili bolji uslovi za život Srba i dalje postoji veoma visok stepen rizika da se slični napadi ponove", upozorava Eparhija.
Napominju da je od 2005. godine obnovljeno ili donekle popravljeno oko 70 odsto objekata oštećenih ili uništenih 2004. godine i po međunarodnim zahtevima u obnovi su učestovale i kosovske institucije pod nadzorom i organizacijom Saveta Evrope.
"Poseban uspeh predstavlja obnova Prizrenske Bogoslovije koja se nastavlja obnovom dve najveće zgrade koje finansira Evropska komisija. Takođe, obnovljene su i privremeno zapustele parohije u Prizrenu, Prištini, Peći, Uroševcu, Vučitrnu i Istoku, iako do očekivanog većeg povratka prognanika u ove gradove nije došlo zbog opšteg nedostatka bezbednosti i etničke netolerancije", kaže se u saopštenju Eparhije i ističe da je na Kosovu potrebna posebna zaštita srpske baštine.
Eparhija Raško-prizrenska nastaviće sa obnovom koliko god to mogućnosti dozvoljavaju, ali isključivo na principima posebnog položaja koji je dat Srpskoj pravoslavnoj Crkvi međunarodnim dokumentima i kosovskim zakonima i ističe da tema srpske baštine mora da dođe na dnevni red dijaloga između Beograda i Prištine.
Oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejan Pavićević rekao je da je 17. mart 2004. godine "crni dan za Srbiju i Srbe" zbog nasilja na Kosovu, ali i "crna fleka" na duši onih koji su to "nemo posmatrali".
"I dalje, 11 godina kasnije, pitam se kako je svet mogao da ćuti i dagleda ono što se dešavalo pre 11 godina... Ljudi su ubijani,proterivani, njihove kuće su gorele. Njihove svetinje su gorele. Njihova groblja su skrnavljena. Zašto? Samo zato što su Srbi", rekao je novinarima Pavićević posle parastosa u Vrkvi Svetog Nikole u Prištini.
Po njegovim rečima, "kao hrišćani moramo da praštamo, ali ne trebada zaboravimo događaje od 17. marta 2004. godine".
"Ssto je najvažnije, ne smemo da zaboravimo da se ovo više nikada, nikada ne bi ponovilo", rekao je Pavićević.
Zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović je kazao da je pre 11 godina u Prištini bilo mnogo više Srba.
"I valjda je taj mali broj (Srba) koji je (posle 1999. godine) ostao,a bio je veći nego što Srba ovde ima danas, zasmetao nekome i valjda je bilo potrebno da se pakao iz 1999. i 2000. godine ponovo probudi",rekao je Stojanović novinarima.
Po njegovim rečima, ostaje nada da će posle Specijalnog suda za zločine OVK od 1998. do 2000. godine, biti osnovan neki novi sud koji će se baviti nasiljem nad Srbima iz 2004. godine.
Dodao je da Srbima ostaje da rade da se institucionalno zaštite kako im životi ponovo ne bi zavisili od nekih drugih ljudi, kao 2004. godine.
"Hiljadu puta nas je danas manje i to nam stavlja na leđa teret damoramo da budemo hiljadu puta bolji, jer nemamo prava da budemoposlednji", ocenio je Stojanović.
Parastos stradalima u martovskom nasilju 2004. godine služio je parohprištinski Darko Marinković u obnovljenoj crkvi Svetog Nikole koja je bila potpuno spaljena marta 2004. godine.
Dvodnevni sukobi na Kosovu izbili su 17. marta 2004. pošto je policija UNMIK našla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar kod sela Čabra, na severu Kosova. Ti sukobi okarakterisani su kao najveći etnički motivisani sukobi na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga.
Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se proširile na druge delove Kosova.
Za dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi (11 Albanaca i osam Srba), a više od 900 osoba je povređeno, među kojima su bili i pripadnici međunarodne i kosovske policije. Uništeno je i oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.
Smatra se da je u nasilju učestvovalo oko 50.000 Albanaca od kojih je osuđeno pedesetak. Niko nije optužen za organizaciju pogroma.
