Izvor: Blic, 07.Apr.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštita zločinaca
Zastarelost postupka protiv 23 optužena da su vatrenim oružjem hteli da spreče srpsko pravosuđe i policiju da uhapsi Slobodana Miloševića potvrđuje da nema političke volje da se uspostavi pravedni sistem koji bi bio jednak za sve.
Da su neki drugi građani pokušali 2001. godine, na primer, oružjem da spreče sudske izvršitelje da im zaplene stvari zbog duga za struju, već bi i odležali kaznu, ali taj zakon izgleda ne važi za jurišnike JUL i SPS. Milošević >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je umro, ali s njim ne može da bude sahranjena ružna prošlost, ma kako to neki želeli. Srpski sudovi su u pravosnažnim presudama utvrdili da je Milošević lično naređivao ubistva političkih protivnika Ivana Stambolića i Vuka Draškovića.
Naravno, to nije dovoljno, jer Milošević, iako među najodgovornijima, nije sam činio sistem zločina i krađa, koji je postojao i decenijama pre njega.
U našoj skorijoj prošlosti, počevši od ubistva učenika Branislava Milinovića 9. marta 1991. na demonstracijama u Beogradu, preko ratišta, ubijanja novinara Radislave – Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, pa do brutalnih prebijanja građana Srbije zbog drugačijeg mišljenja, mnogi krivci su i dalje zaštićeni.
Nemoralno je od građana Srbije tražiti da trpe tranziciju u kojoj se zločinci nagrađuju, a tajkuni još više bogate.
