Izvor: Politika, 15.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zastava i grb na markama
Na redovnoj marki nominale 16,50 dinara prikazana je zastava Srbije kako se vijori, a na marki od 20 dinara prikazan je mali grb Srbije
Istog dana kada je puštena u opticaj prva prigodna marka Republike Srbije, puštene su i dve redovne marke nominale 16,50 i 20 dinara. Promocija sve tri poštanske marke, pred velikim brojem javnih ličnosti i filatelista, održana je na dan izlaska maraka, 30. juna, u PTT muzeju u Beogradu. Uvodnu reč održao je Dragan Kovačević, generalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << direktor JP PTT saobraćaja "Srbija". Tom prilikom je i svečano otvorio filatelističku izložbu maraka Kneževine i Kraljevine Srbije i promovisao nove redovne marke Republike Srbije. Gospodin Kovačević je stavio posebno akcenat na istorijat nastanka prvih srpskih maraka Kneževine Srbije, kontinuitet izdavanja preko Kraljevine Srbije, pa sve do izlaska ovih novih maraka Republike Srbije.
Na redovnoj marki nominale 16,50 dinara prikazana je zastava Srbije kako se vijori. Prema Dragomiru Acoviću, heraldičaru, redosled boja na našoj zastavi ima svoju zanimljivu priču. Tridesetih godina 19. veka knez Miloš je odlučio da vazalnoj Srbiji da atribute državnosti: zastavu i grb. Prvobitna ideja, na predlog Dimitrija Davidovića, bila je da boje na zastavi Srbije idu redom: crvena, bela, plava, dok bi se grb nalazio na srednjem, belom polju. Rusija je naročito prednjačila u kritici rasporeda boja, koji podseća na Francusku zastavu, te je u njoj "videla" tragove revolucionarnog raspoloženja među Srbima. Drugi predlog da zastava Srbije bude ista kao ruska naišla je na još veće kritike carske Rusije. Miloš je našao novo rešenje: jednostavno je obrnuo redosled boja u odnosu na zastavu Rusije. Ovaj raspored boja je prihvaćen sultanskim fermanom.
Proglašenjem Kraljevine Srbije 1882. godine, crveno-plavo-bela zastava je i formalno postala zastava nezavisne Srbije. Zastava postoji u dve verzije, kao narodna i kao državna. Narodna se sastoji od tri boje horizontalno postavljene i istih dimenzija, bez grba. Državna zastava ima umetnuti mali grb Srbije, koji je pomeren od centra ka jarbolu i ima veličinu jednaku sedmini dužine zastave. Grb na zastavi označavao je fizičko prisustvo nosioca najviših državnih institucija ili autoritet državne vlasti.
Na marki od 20 dinara prikazan je mali grb Srbije, isti onaj koji se nalazi i na zastavi. Grb Srbije je usvojen kada i zastava, 1882. godine. Čine ga dvoglavi beli orao sa štitom na grudima na kome su četiri ocila, a iznad glave orla nalazi se kruna loze Nemanjića. Veliki grb sadrži porfir.
Tumačenje značenja krsta između četiri ocila je predmet naučnih rasprava. Danas srpski narod ova ocila čita kao "Samo sloga Srbina spasava" ili "Samo Srbin slavi slavu". Smatra se da su prvo bila četiri grčka slova "beta" i da se čitao kao "Car carstva koji caruje nad carevima". Postoje i druga, ne manje simbolična tumačenja.
Grafičku obradu maraka uradila je Nadežda Skočajić, grafičar iz Beograda. Marke su štampane u Zavodu za izradu novčanica u Beogradu, tehnikom višebojnog ofseta u šalterskim tabacima od po 100 komada. Tiraž maraka je tri miliona manje vrednosti i 500.000 veće. Ukoliko se ukaže potreba može se očekivati da marke budu doštampane.
B. S.
[objavljeno: 15.07.2006.]
