Izvor: Politika, 23.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zastava Srbije na vrhu sveta!
"Tooooooo... Srbija na krovu sveta... Srpska trobojka se vijori ovog jutra na najvišoj tački planete..."
Tako je, ushićen, u nedelju ujutru, u 8.45 po lokalnom vremenu, Dragan Jaćimović, šef ekspedicije Extreme Summit team-a, prvi čovek iz Srbije koji je maja 2000. već osvojio najviši vrh na svetu, opisao trenutak kad je sedam članova njegove ekipe stalo nogom na Mont Everest (8.848 metara) i pobolo zastavu na tačku iznad koje nema ničega: mesto na kome prestaje zemlja, a počinje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nebo.
U dosad najvećem uspehu srpskog alpinizma, na krov sveta popeli su se: Dragan Petrić, Basar Čarovac, Ilija Andrejić, Petar Pećanac, Miloš Ivačković, Dragana Rajblović, prva žena sa Balkana koja je to uspela, i dr Gligor Delev.
Simo Dragićević je odustao na visini od 8.711 metara, na mestu koje se zove Druga stepenica, a Marko Nikolić dan ranije na visini od 7.600 metara.
Zahvaljujući agenciji Mmd Corporate, na stranicama "Putovanja" obaveštavali smo vas o toku njihove avanture. Čestitamo našim junacima i prenosimo vam iz Draganovog dnevnika poslednje trenutke uoči ovog opasnog, ali uspešnog poduhvata .
15. 5. 2007.
Vremenske prilike se u toku dana promene nekoliko puta. I pored sve ove neizvesnosti, atmosfera u ekipi je više nego dobra.
Smeh je najbolja odbrana od svih muka. Idemo dalje...
16. 5. 2007.
Naš tim je ponovo danas otišao do početka fiksnih užadi na Severnom sedlu.
Nema zdravstvenih problema, ali je primetno nestrpljenje. Sve će to doći na svoje mesto kada krene uspon. Ovde u ABC-u smo zajednički prošli nekoliko puta penjanje do vrha. I to iz sata u sat. Šta treba činiti, šta ne treba, koje su procedure u svakom od visinskih kampova, šta nikako ne smeju da zaborave, i tako dalje...
17. 5. 2007.
U 14 časova po lokalnom vremenu moj tim je napustio ABC (6.400 m) i krenuo prema C1 (7.150 m). To samo može da znači jedno: krenuli su prema vrhu!
Posle pedeset dana provedenih u podnožju najviše planine sveta, došao je i taj dan.
Poslednjih desetak dana bio sam kao na iglama. Nestabilno vreme i druge otežavajuće okolnosti nisu mi dozvoljavale da donesem laganu odluku. U stvari, ovde lakih odluka i nema. Sada kada sam po sto puta premerio i odmerio za i protiv, sada kada se zna da je 20. maj (nedelja) naš "summit day", nekako se lakše diše.
Miloš će biti vođa uspona i moje oči i uši narednih dana. Ostali su podeljeni u timove po ličnom izboru: Ilija i Petar, Basko i Dragan, Marko i Gaga i dr Gligor i Simo.
U C3 (8.300 m) pridružiće im se šerpasi: Nima, Sonam, Lakhpa i drugi Sonam.
18. 5. 2007.
11.30 časova (lokalno vreme)
Prva grupa napustila C1 (7.150 m), i krenula ka C2 (7.800 m). U 12.00 č Miloš javlja da su svi napustili Not Kul. Negde oko 12.10 on i Marko poslednji kreću ka C2 (7.800 m).
Na Severnom sedlu je vedro i sunčano, ali je iznad 7.500 metara potpuna oblačnost bez padavina. Vremenske prilike su povoljne za penjanje.
19. 5. 2007.
12.00 časova
Sinoć su svi došli u C2 (7.800 m), osim Marka. On je jedva stigao do 7.550 metara. Tu se srećom nalazio kamp jedne druge ekspedicije, pa sam poslao šerpasa Lakhpu sa kiseoničkom bocom, hranom i primusom dole do njega. Lakhpa se brzo spustio iz C2 i javio mi se radio vezom kada je stigao do Marka. Marko je u redu, ali ne mogu da dozvolim da nastavi sa usponom. Previše rizično za njega, a i za ostale članove ekspedicije. On i Lakhpa su prenoćili u tom kampu.
14.15 č
Ekipa se približava famoznoj granici od 8.000 metara! Vetar je malo pojačao, ali ne utiče na penjanje. Dok oni složno grabe napred, hteo bih da zahvalim na podršci koja je stizala u proteklih skoro dva meseca, a naročito prethodna dva dana.
15.15 č
Vreme je odlično, a po Miloševom glasu rekao bih da su izuzetno zadovoljni kako im ide.
Čak smo razmenili nekoliko šala, a u pozadini sam čuo i Gagu kako nešto dobacuje.
Žao mi je zbog Marka. On je od C2 do C1 danas koristio kiseonik pri spuštanju. Poslao sam jednog Šerpasa iz ABC u C1, da bi se zajedno vratili.
Everest je ovde hiljadama godina i tu će i ostati. Siguran sam da će se jednog dana Marko vratiti ovde i da će se popeti na ovu silnu planinu.
21.47 č
Temperatura – 33 stepena Celzijusa. Ko je istopio dovoljno vode, može da krene.
Sada više uspeh ne zavisi od snage njihovih mišića. To znaju oni koji su omirisali vazduh iznad 8.000 metara.
To je drugi svet, druga planeta...
23.00 č
Krenuli su... Sada je važno da budemo uz njih. Noć je vedra.
Čeone lampe traže put kroz stene severnog grebena Everesta.
20. 5. 2007.
1.30 časova
Dao bih sve na svetu da sam sada gore sa njima, a ne da se vrtim noćas u ovom komunikacijskom šatoru kao zver u klopci.
Oni se penju lagano jednoličnim ritmom, osvajaju metar po metar visine. Za sada ide sve po planu.
2.52 č
Upravo me je Miloš zvao. Prešli su Prvu stepenicu (8.530 m) i približavaju se čuvenoj Drugoj stepenici (Second step). Trenutna temperatura je – 41 stepen.
5.42 č
Dragan i Basko su već prešli Drugu stepenicu i grabe ka vrhu! Ilija i Petar, a za njima idu Miloš i Gaga. Gligor i Simo malo zaostaju za ovom grupom, ali oni idu umerenim tempom.
6.40 č
Zora rudi... Ima li išta lepše od svitanja na Himalajima?
Petar se javio radio vezom. Nalazi se ispred Treće stepenice. Glas mu podrhtava od emocija. Dok smo razgovarali u vezu se uključio i Miloš: "A mene ste zaboravili?" On se sa Gagom popeo na Second step i sada nastavljaju dalje. Ispod njih upravo izlaze iz Druge stepenice dr Gligor i Simo. Bravo majstori, pristižete tim!
7.40 č
Petar me je nazvao radio vezom i objasnio mi gde se nalaze. Onda sam ja uzeo durbin i pronašao ih na završnom grebenu!
8.45 č
Tooooooo... Srbija na krovu sveta... Srpska trobojka se vijori ovog jutra na najvišoj tački planete.
A po mestu iznad kojeg je samo nebo hodaju: Dragan Petrić, Basar Čarovac, Ilija Andrejić i Petar Pećanac!
Vrište, plaču, raduju se...
Ostatak tima je nadomak cilja. Gaga, Miloš i dr Gligor su na pola sata od vrha. Još samo malo legende, još samo malo.
9.28 č
Ilija čeka svog partnera na vrhu dok je ovaj rešio da snimi novi "Park iz doba Jure"!!!
Petar je oduševljen atmosferom i ambijentom pa ne ispušta fotoaparat i kameru iz ruku.
Pokušavam da ga ubedim da mora ipak nazad.
10.00 č
Drugi deo tima je na vrhu! Dragana Rajblović, Miloš Ivačković, dr Gligor Delev i šerpasi Lakhpa Tarke i Sonam.
Petar je ostao da ih sačeka da bi snimio neke detalje za film.
To je Everest, to je krov sveta. Pokreće emocije za koje ni ne znaš da postoje u tebi.
18.34 č
Kao što smo i predvideli, spuštanje je teži deo posla od penjanja. Ali, koliko god ova priča bila teška za nas, jednog trenutka njoj mora doći kraj.
Članovi ekspedicije su se spustili u C2 (7.800 m), gde imaju dovoljno kiseoničkih boca, hrane i EPI gasa za kuvanje obroka.
Mislim da ni ja ni članovi ekspedicije nismo svesni veličine uspeha koji smo postigli.
To i nije bitno, važno je da smo srećni, a sreću čine male stvari. Istorijski uspeh ili ne? Neka se drugi bave tim.
Srdačan pozdrav sa Tibeta od članova ekspedicije Everest 2007.
Dragan Jaćimović
[objavljeno: 23.05.2007.]
