Izvor: RTS, 24.Feb.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zastareli propisi o tajnosti podataka
Srbija nema zakon o klasifikaciji tajnosti podataka. Postojeća regulativa datira iz Miloševićevog i Titovog vremena. Kriterijumi proglašavanja informacija državnom tajnom ostavljaju prostor da se svašta podvuče pod pojam državne tajne što omogućava svaku vrstu zloupotrebe.
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nema Zakon o klasifikaciji tajnosti podataka. Nepostojanje zakona dovodi u pitanje opravdanost odluke Vlade da isplatu milion dolara odštete Americi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u slučaju Miladina Kovačevića, označi kao strogo poverljivu.
Kriterijumi na osnovu kojih se neki dokument proglašava državnom tajnom, strogo poverljivim, poverljivim ili internim dokumentom datiraju iz Miloševićevog, ali i Titovog vremena.
Odluka o poverljivosti donosi se na osnovu pravila kancelarijskog poslovanja, vojnih propisa ili, u slučaju Vlade, na predlog ministarstva koje dostavlja dokument. U slučaju Kovačević, takav predlog moglo je uputiti Ministarstvo pravde ili Spoljnih poslova
"Svako kome padne na pamet, može da da status državne tajne, može to da čini a da zapravo nikada nismo sigurni šta su razlozi. Onda imate situaciju u kojoj uvek možete sumnjati. Samo izuzetne situacije, lako prepoznatljive, sa realnim osnovama u zakonu mogu opravdati tajnost", kaže za RTS republički poverenik za informacije Rodoljub Šabić.
Nerazvijen sistem klasifikovanja
Zaštitnik građana Saša Janković smatra da je slučaj Kovačević otkrio je da nemamo do kraja razvijen sistem klasifikovanja državne tajne i da su propisi koji se tiču državnih i drugih tajni zastareli.
"Postoji objektivna mogućnost da se sve i svašta podvuče pod pojam državne tajne i tako bude sakriveno od očiju javnosti. U takvoj situaciji svaka vrsta zloupotreba je moguća i laka", upozorava Janković.
Objašnjenje da je informacija o slučaju Kovačević označena poverljivom u interesu uspešnih pregovora, za Sašu Gajina, člana Radne grupe za izradu zakona o tajnosti informacija, je nejasna. On kaže da će zakonom biti precizirano šta može poneti oznaku tajne i pod kojim uslovima
"Ako organ javne vlasti želi da uskrati javnosti pristup nekoj informaciji on to može učiniti po slovu samog zakona i to u tačno određnim slučajevima radi zaštite nekog suprotnog interesa, kao što je recimo interes nacionalne bezbednosti, interes okončanja postupka koji je u toku ili interes zaštite ličnih prava. Ono što je od presudnog značaja, je da odluka javne vlasti o ograničenju pristupa javnosti bude obrazložena, i utemeljena na samim odredbama zakona", kaže Saša Gajin.
Regulativa u oblasti tajnosti informacija identična je u većini zemlja. Ono što je pravilo u svima njima je da gde god se troši budžetski novac, velko je interesovanje građana kako će biti potrošen.
