Izvor: RTS, 23.Feb.2016, 01:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaselak brojniji od većine sela u Srbiji
Decenijama je jedan zaselak novovaroškog sela Bela Reka, drugačiji od ostalih u tom kraju. Zbog vrednih i dobrih majstora, zidara, kovača i tesara, devojke su kažu, rado dolazile u selo koje je po svemu bilo naprednije od drugih.
I mada sa znatno manjim brojem žitelja, i danas je Bela Reka selo sa dobrim domaćinima, a zaselak Vitorovići sa mnogo dece, ali i starijih žitelja, među kojima su >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i imenjakinje, tri Gorgine i dve Jovanke. Najmlađa od njih ima 75, a najstarija 88 godina.
U zaseoku sa tri Gorgine i dve Jovanke i još nekim muškim imenjacima porodice Vitorović, jer ovde su svi Vitorovići, i poštar sa bogatim radnim iskustvom, takođe Vitorović, tražio je način da ne pogreši:
"Preporučene pošiljke vraćam da se napiše srednje slovo, u stvari ime oca. Oko penzija nema problema, jedino je oko tih preporučenih pošiljki bilo male zabune."
Vremenom su naučili da se prepoznaju, a nekad pune kuće, zamenile su retke posete bližnjih, predstavnika novovaroškog Centra za socijalni rad i komšija.
"Bogami teško je, treba da se radi, ne more da se radi više. Imam komšiluk ovde blizu. Sa svima sam lepo, zgodno, nisam ni sa kim u zavadi. Ako se čujemo televonom, eto to nam je", kaže 80-godišnja Gorgina Vitorović.
S potomstvom ili bez njega, sada su potpuno same. Osim zdravlja, kažu imaju gotovo sve, ali ne i ono najvažnije, društvo.
"Imam ćerku, imam sina, dvoje praunučadi, šest unučadi", nabraja 85-godišnja Gorgina Vitorović, "ali dođu i odoše."
Samoća najviše smeta i 79-godišnjoj Jovanki: "Kažu od samoće i od crne zemlje nema ništa teže. U dan sama, u noć sama, u kuću i iz kuće sama... Jedino što imam telefon i televizor te me malo razonodi."
A kada se vrata sve ređe otvaraju, kada vreme stane i godine ovde, postaju manje važne.
"Brojala, brojala pa ne mogu da izbrojim, a 28. godište sam", kaže Jovanka Vitorović.
Za razliku od njihovog vremena, u genaricijama koje dolaze, a u Vitorovićima je 17 dečaka i 18 devojčica predškolskog i školskog uzrasta, njihovih imena sada nema, ali su zato tu.
I bez Gorgina i Jovanki, sa svakim novim imenom, novim kilometrom asfaltiranog puta, novim zasadom maline, ovde kažu stiže radost, jer upravo to budi nadu da će ovaj zaselak i selo Bela Reka ponovo biti drugačiji i brojniji od većine sela u Srbiji.
rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552
