Izvor: Politika, 04.Feb.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaraza koja je zahvatila celo društvo
Studenti nisu ti koji varaju više ili manje od ostalih
Postoje zablude da je privatni fakultet pogodniji za manipulacije svake vrste nego studiranje na državnom fakultetu. Započela sam studije na novosadskom Pravnom fakultetu, pa sam ih, pre svega iz privatnih, ali i iz materijalnih razloga nastavila u Šapcu ,tako da mogu da ih uporedim. U Novom Sadu na prvoj godini na smeru unutrašnjih poslova bilo je više od 200 studenata. U tako velikim grupama i ocene su ponekad relativne, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer profesori organizuju i pismene ispite, pri čemu mnogi od nas nemaju mogućnost da obrazlože svoje mišljenje. Ali, nažalost, umesto usmenog ispita, jedini način da utvrdi koliko znamo – za profesora je bio pismeni, što opet stvara usloveza razne manipulacije.
Ono što je najstrašnije što sam videla je da se jedan student prijavio kao pripadnik nacionalne manjine, kako bi izbegao plaćanje školarine. Reč je o relativno imućnim ljudima, koji su bez velikih problema mogli da plate školovanje svog deteta. Iskoristili su dobru nameru države da pomognu deci pojedinih društvenih grupa da završe fakultet. Ali ovi ljudi o kojima govorim ne samo da nisu nacionalna manjina, već pripadnike manjine nemaju ni u komšiluku. To je najstrašniji vid korupcije koji može nekome pasti na pamet.
Na grupi u Šapcu ima nas dvadesetak. S obzirom na to da su predavanja zgusnuta na nekoliko časova tokom dana, profesori se trude da nam predaju samo bitne stvari, ne insistirajući na činjenicama koje nisu važne. Takođe, posvećuju se studentima dovoljno, što nije slučaj na fakultetima gde su grupe prevelike za rad i usvajanje gradiva. Mala je verovatnoća da se u tako maloj grupi studenata može naći način da se mnogo vara. Profesor može lakše da kontroliše grupu na pismenom ukoliko je mala, nego u velikom amfiteatru, gde je moguće koristiti ,,bubicu’’, „puškicu” ili staviti knjigu pod klupu. Svi bi se iznenadili koliko je načina da se položi ispit bez znanja. Naravno, ne prolazi to kod svih profesora, niti tvrdim da svi prepisuju. Ali najpogubnije je to što oni koji to rade pričaju o tome kao o nečemu što je normalno, što se ne krije.
Zato mislim da bi više prakse tokom studija stvorilo mnogo bolje stručnjake nego ovakav način studiranja. Onda bismo tokom studiranja morali da pokažemo šta smo naučili. Jer kad počnemo da radimo nećemo moći da „prepisujemo” već ćemo morati da pokažemo da li smo stručni ili nismo.
Nažalost, sve ovo što se dešava na fakultetu je opšta zaraza koja je zahvatila celo društvo. Studenti nisu ti koji varaju više ili manje od ostalih. Prevara je kada dobijete posao preko veze, preko partije, kada platite radno mesto, kada ste šef nekome od koga manje znate i imate manje škole. Više je to povezano s moralom, kojem treba da počnemo da učimo decu od vrtića, kroz celo školovanje. Iako mnoge posle školovanja ne čeka siguran posao, isplati se učiti i pored diplome imati i znanje koje nam niko ne može oduzeti.
*Student prve godine Akademije za privredu i pravosuđe –- Pravni fakultet–odeljenje u Šapcu
Pripremila: M. E.
Dragica Panić
objavljeno: 04.02.2013.
