Izvor: Politika, 18.Sep.2013, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaprepašćenje
Mogu samo da vam kažem da su stranci zaprepašćeni subvencijama koje izdvajamo, gde nam šta ide, rekao je Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik vlade, prilikom predstavljanja bivšeg direktora MMF-a Dominika Stros-Kana na konferenciji za medije u prošli utorak.
Na televiziji se lepo videlo da Vučić prosto traži reči kako svoju nelagodu da izrazi na najprimereniji način. Izustio je „zaprepašćenje”. Da li je to pravi pojam za ono što država radi već decenijama, harčeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stotine miliona evra na gotovo propale firme, nije odlučujuće za ovu priču.
Otrežnjujuće je, međutim, delovalo njegovo priznanje da je „kod nas proces restrukturisanja dugo služio da dajemo pare iz državne kase i da ništa ne radimo, da nam se slučajno ne bi izgubili birači”.
Dodao je da se s tim mora prekinuti i da su nam ciljevi „zdrava privreda, zdrava ekonomija i zdrava Srbija”.
Valjda je, koliko smo razumeli, i Stros-Kan u timu rekonstruisane vlade zbog tih i ostalih nespornih ciljeva, za čije je ostvarenje taj isti savetnik rekao da će biti teško, ali moguće.
I to je jedan deo priče. Onaj s kojim Srbija, to jest sve njene vlade ne samo od 5. oktobra 2000, nije htela da se suoči. Gledala je na to „širom zatvorenih očiju” i pri tome iz jadnog budžeta davala šakom i kapom. Bilo bi odviše jednostavno reći da je to činjeno kako bi partije na vlasti sačuvale svoje pozicije. Izbori su se i te kako gubili i dobijali iz sasvim drugačijih razloga, a ponajmanje održavanjem tih „belih slonova” u životu.
Na trenutnom spisku za restrukturisanje nalazi se 179 preduzeća u kojima živi i pomalo radi 54.000 radnika. Njihova sudbina, po sili zakona, trebalo bi da se reši do sredine iduće godine. Prema najavama donedavnog ministra Mlađana Dinkića, njihova budućnost biće rešavana po sistemu tri trećine – jednima će se naći strateški partneri, iz drugih će se izvući delovi koji imaju šansu za opstanak, a treći će završiti u stečaju.
Ništa novo. Sve se to znalo i kada se otpočelo s njihovim varljivim oporavkom pre desetak godina. Međutim, svim vladama i ministrima zaduženim za finansije i privredu bilo je lakše da iz budžeta izdvajaju na raznorazne načine po nepunu milijardu evra godišnje za njihovo puko održavanje u životu. Nije bilo, što bi se reklo, političke volje da se s tim jednom prestane.
Da li je, sudeći po izjavama Vučića, sazrelo doba za to? Retorički – da, ali pravi test za konkretizovanje te nimalo lake odluke biće budžet za 2014. i stavka – subvencije. Ako se, ipak, nađu pare za sve naše tragične promašaje u privatizacijama, za železare, topionice i fabrike koje čak i bez poreza, doprinosa, uz besplatnu struju i gas… ne mogu da opstanu – džabe smo krečili.
Slobodan Kostić
objavljeno: 18/09/2013
