Izvor: Politika, 16.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapošljavanje u porastu
Početak godine je vreme kada se svode bilansi za proteklu godinu. Kada je reč o stopi nezaposlenosti u Beogradu, u beogradskoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ )beleže pozitivan saldo. Statistički podaci ukazuju da je do novembra prošle godine stopa nezaposlenosti bila u padu nekoliko procenata, tako da je svedena na 14,82 odsto sa 17,75 odsto. Smanjen je i broj onih koji su tražili zaposlenje na 133.693 u odnosu na 164.603.
Zabeleženo je povećanje broja prijava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slobodnih radnih mesta (kumulativ za 11 meseci): 223.795 u odnosu na 206.465 u istom periodu 2006. godine. Najviše slobodnih radnih mesta je bilo u oblasti trgovine na veliko i malo (28 odsto), prerađivačke industrije (15 procenata), poslovima povezanim sa nekretninama (14,4 odsto), u građevinarstvu (9,1 odsto). Samim tim je povećan i obim zapošljavanja jer je do radnih knjižica došlo 209.122 nezaposlenih što je više od broja zabeleženog u 2006. godini (nešto manje od 190.000). Najveći rast zapošljavanja zabeležen je, osim u trgovini na veliko i malo, u prerađivačkoj industriji, poslovima vezanim za nekretnine i u građevinarstvu, ugostiteljstvu i turizmu (26,2 odsto), u oblastima ekonomije i prava, administraciji (19,9 odsto), mašinstvu i obradi metala (sedam odsto) i saobraćaju (5,5 odsto).
Prošlu godinu je obeležilo smanjenje ukupnog broja nezaposlenih na evidenciji NSZ što može da se dovede u vezu sa izmeštanjem ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu iz okvira aktivnosti NSZ, odnosno sa regulisanjem ostvarivanja tog prava nezavisno od prijavljivanja na evidenciju (ima nezaposlenih koji nisu na evidenciji NSZ, traže posao sami ili preko privatnih agencija...). To je doprinelo da sa evidencije „nestanu” lica koja su bila prijavljena samo zbog ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu.
Veća ponuda slobodnih poslova, kao i mere i aktivnosti koje je beogradska filijala NSZ realizovala doprinele su većem zapošljavanju.
Veoma je važno da se pogleda i odnos deficitarnih i suficitarnih zanimanja. Slika je sledeća: i dalje su deficitarna sva građevinska zanimanja (stolari, tesari, zidari, moleri, armirači, betonirci...), kao i zavarivači i serviseri liftova. Traženi su i pekari, kuvari nacionalnih i internacionalnih jela, poslastičari, barmeni i mesari, kao i knjigovođe i računovođe sa sertifikatom.
Kada je reč o visokoobrazovanom kadru, tržištu rada nedostaju diplomirani farmaceuti, profesori engleskog i nemačkog jezika, ali i profesori matematike i fizike, kao i opštetehničkog obrazovanja.
Deficitarnom kadru pripadaju i informatičari (sa posebnim specijalističkim znanjima informacionog sistema), programeri i serviseri personalnih računara.
Za razliku od kadrova koji su traženi, postoji i druga strana medalje: suficitarna zanimanja. Na prvom mestu u ovoj kategoriji su maturanti gimnazije, zanimanja poljoprivredne struke, saobraćajni i tekstilni tehničari i hemijska struka, ali i arheolozi i etnolozi. Deluje nestvarno, ali su suficitarni i diplomirani ekonomisti.
[objavljeno: ]
