Izvor: S media, 07.Nov.2012, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapošljavanje u Srbiji: Ovo su poslovi koji će vam doneti zaradu!
„Završi školu i imaćeš siguran posao“ - u Srbiji u kojoj svakodnevno raste nezaposlenost, ovaj savet uz koje su stasavale generacije zvuči danas kao utopija.
Međutim, dok se s’ jedne strane žale mladi koji „nikako da pronađu uhlebljenje“, ništa bolja situacija nije ni kod poslodavaca koji vape za radnom snagom. Doduše, svako ima svoje uslove za zaposlenje...
U školu za badava?!
-Bila sam student >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << generacije, ali do sada nisam uspevala da se zaposlim za stalno - priča za S media portal profesor srpskog jezika i književnosti Miljana Ranković (31). - Menjala sam kolege koje su bile na bolovanju, koleginice na porodiljskom, trudničkom... Sada opet čekam svoju šansu za zaposlenje. Ispada da sam išla u školu sve ove godine uzalud! Iako živim u Beogradu, spremna sam i da radim u okolnim selima, ali mi se nikako ne isplati da se selim u drugo mesto.
Nažalost, njen slučaj nije usamljen.
Razloge za ogromnu nezaposlenost, posebno mladih, trebalo bi tražiti pre svega u neusklađenosti sistema školstva sa tržištem rada, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
-Nepovoljna kvalifikaciona struktura nezaposlenih, zastarela znanja, neadekvatne veštine i sposobnosti, nespremnost suočavanja sa promenama, novim načinima proizvodnje i organizacijom rada... Sve su to razlozi zašto su mnogi bez posla - kaže za S media portal Tanja Bjelobrk, savetnik u Nacionalnoj službi za zapošljavanje u filijali grada Beograda.
Gde je „siguran hleb“?
Jedna od mera aktivne politike Nacionalne službe za zapošljavanje jesu i obuke koje nezaposlenima pružaju mogućnost da kroz praktično osposobljavanje steknu nova znanja i veštine. Novostečena znanja pružaju bolje kvalifikacije i zavidniju kompetentnost na tržištu rada.
-Prema analizama zahteva poslodavaca, deficitarna zanimanja u Beogradu su prodavac, konobar, kuvar, vozač, frizer, knjigovođa, turistički i ugostiteljski tehničar, ekonomista, diplomirani građevinski inženjer... Dešava se da slobodna radna mesta ostanu nepopunjena, jer nezaposleni nemaju dovoljno radnog iskustva ili određena znanja i veštine koje idu uz to zanimanje, kao što su poznavanje rada na računaru, znanje stranih jezika, posedovanje licenci, ali i takozvanih ’mekih’ veština kao što su sposobnost za timski rad, analitičke sposobnosti, donošenje odluka, fleksibilnost, prilagodljivost i slično - kaže savetnica Bjelobrk.
Neće da rade za „male pare“
Neretko nezaposleni odbijaju posao zbog malih zarada ili loših uslova rada. Psihoterapeut Ljiljana Filipović ovako objašnjava fenomen koji je narodski opisan kao„traži posao, a Boga moli da ga ne nađe“:
- Mnogi mladi smatraju da bi odmah po završetku studija trebalo da dobiju visoku platu ili funkciju, bez prethodnog radnog iskustva. Ako nije takav slučaj, oni uopšte ne žele da se angažuju. Razlog je psihološko-finansijski zavisan odnos koji neguju sa roditeljima, a koji rezultira njihovim kasnim osamostaljivanjem.
Zanimanja budućnosti
U Srbiji još ne postoji strategija koja bi povezala obrazovanje i tržište rada. Ipak, ono što je izvesno je da posla i danas ima za IT stručnjake, a oni će biti traženi (i dobro plaćeni) i u godinama koje dolaze.
Prema podacima sajta za zapošljavanje Infostud, radnih mesta ima u oblasti trgovine, menadžmenta, u administraciji i računovodstvu. Takođe, prema istraživanjima koje je Infostud objavio, u budućnosti će se posao u Srbiji lakše nalaziti u industriji hrane, saobraćaja, metalurgiji, kao i farmaceutskoj struci.
Ponuda poslodavaca bila je znatno slabija u odnosu na zainteresovanost kandidata kada su u pitanju zanimanja novinara, urednika, dizajnera enterijera, grafičkih dizajnera, psihologa i menadžera ljudskih resursa. Najmanje interesovanje kandidata bilo je kod zanimanja iz oblasti brige o lepoti, poljoprivrede, šumarstva i veterine.
Zorica Bajić
Foto: Guliver/ThinkStock
.jpg)
