Izvor: Blic, 05.Jan.2011, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaposlenost i cene
Najnovija anketa o radnoj snazi, podaci iz druge polovine oktobra 2010. godine, pokazuje dalji pad zaposlenosti. U aprilu 2008. bilo je oko 2,84 miliona zaposlenih, u aprilu 2010. oko 2,41 milion, a u oktobru oko 2,38 miliona. Dakle, u ovih dve i po godine je broj zaposlenih smanjen za 450.000, što je oko 20 odsto od trenutno zaposlenih. Procentualno, najveći je pad među samozaposlenima – oko 40 odsto. Doduše, najveći pad samozaposlenih je upravo u 2010, ali je zato broj zaposlenih sa punim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << radnim vremenom (na belo, da tako kažem) povećan (mada je još uvek manji za oko tri odsto u poređenju sa 2009).
Ovako snažan pad zaposlenosti trebalo bi da podstiče pad cena, dakle deflaciju. I zaista, negde do polovine godine inflacija se, uglavnom, smirivala. Ovo se vidi i upoređivanjem prosečne stope inflacije za 2010, sa onom sa kraja godine. Cene na malo su bile više za 8,6 odsto a troškovi života za 6,8 odsto (a tu negde verovatno i potrošačke cene, ali podaci o njima dolaze kasnije) ako se uporedi prosek ove sa prosekom prošle godine. No, od januara do decembra cene na malo su porasle za 11,5 odsto, troškovi života za 10,4 odsto, a slično će biti i sa potrošačkim cenama. Dakle, inflacija se ubrzava u drugoj polovini godine, mada se zaposlenost i dalje smanjuje (za oko pet odsto 2010, u poređenju sa prethodnom).
Posmatrano samo sa makroekonomske tačke gledišta, blagi rast proizvodnje i usporeni pad zaposlenosti kupljeni su značajnim ubrzanjem inflacije. Uz to, podstaknuta su očekivanja da će tako biti i ove godine, kako zbog labavije politike dohodaka tako i zbog povećane javne potrošnje finansirane prodajom "Telekoma”. No, inflacijom se ne može trajno povećati proizvodnja i zaposlenost. Zapravo, sada privreda ima dva problema: deflaciju realno i inflaciju nominalno. Potpuno je nejasno kako Vlada i centralna banka misle da ih rešavaju.
