Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Mar.2012, 14:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zaplenjeno 60 kilometara ribarskih mreža

NOVI SAD -

Na vodoprivrednom području kojim upravlja Javno vodoprivredno preduzeće (JVP) "Vode Vojvodine" je tokom 2011. Zaplenjeno 60 kilometara (km) ribarskih mreža, izjavio je Branislav Prokin, rukovodilac ribočuvarskom službom tog preduzeća.

Prokin, tehničar u ribarstvu, rekao je za Tanjug kako je šteta koju nanose ribokradice izuzetno velika i da ribočuvarska služba danonoćno radi na sprečavanju ovog vida privrednog kriminala.

"Na ribarskom području >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 'Srbija–Vojvodina' u 2011. smo zaplenili 60 kilometara ribarskih mreža, što govori kolika je šteta koju nanose ribokradice. Ukoliko je cena najnekvalitetnije ribe na pijaci 100 dinara, kvalitetija se prodaje i za 700 ili 800 dinara, a prosečna dužina jedne mreže oko 30 metara i ukoliko se u tu mrežu uhvati bar pet kilograma ribe, lako je izračunati vrednost ukradene ribe tokom samo jednog razvlačenja mreža", kazao je Prokin.

Prokin je dodao kako je razapinjanje mreža radi krađe ribe posebno izraženo u južnom Banatu, "kod Bele crkve, Kajtasova, pa gore prema Vršcu i u Bačkoj na Velikom bačkom kanalu od Vrbasa do Bečeja".

Ribočuvarska služba JVP „Vode Vojvodine“ ima osam stalno zaposlenih ribočuvara i po dva čoveka na svakog zaposlenog koji su angažovani kao fizičko i tehničko obezbeđenje.

Rukovodilac te službe kazao je da su novim zakonom propisane "poprilično velike kazne za krađu ribe", što je, kako je istakao, dobra stvar koja je prilično uticala na smanjenje kriminala u ovoj oblasti.

"Ribokradice obično ne naprave samo jedan prekrtšaj, već se tu spoje dva-tri prestupa pa kazne budu zaista visoke. Mi smo u jednom slučaju u ribokrađi uhvatili oca i sina i oni su morali da plate kaznu od 150.000 dinara, što će nekog odvratiti od namere da se bavi ribokrađom", istakao je Prokin.

Po Prokinu, „jedna od važnijih karika koja bi dovela do smanjenja ribokrađe je sprečavanje trgovine ribom 'na crno'. Ukoliko bi se stalo na put prodaji ribe restoranima, prodavnicama ili na pijacama, odnosno, ukoliko bi se riba kupovala samo u ribarnicama i drugim za to predviđenim radnjama, siguran sam da bi ribokrađa drastično bila smanjena. Ukoliko ribokradica nema gde da proda ribu, neće ni razmišljati da je ukrade", smatra Prokin.

Prokin kao najveću opasnost za riblji fond koja nanosi ogromne štete, ističe zagađenje vode, pa je jedna od važnijih aktivnosti ribočuvarske službe da osmatra teren i dojavljuje eventualne opasnosti uočene na terenu.

"Ribi ništa ne moze da naškodi kao industrijska zagađenja, ispuštanje kanalizacije i slično. Država bi tu morala da se angažuje, da finansira postavljanje raznih prečistača kako bi bilo sprečeno zagađenje vode, što bi ribu na našim vodotocima potpuno oporavilo," kazao je Prokin.

JVP "Vode Vojvodine" se bave i obnovom ribljeg fonda, pa je prema Prokinu, u 2011. ovo preduzeće je u vodu pustilo 20 tona šaranske mlađi.

"Svake godine otprilike toliko mlađi pustimo u vodu, nekad je to i više od 20 tona. Poribljavalje je segment kome pridajemo najviše pažnje", istakao je Prokin.

JVP "Vode Vojvodine" je korisnik dela vodoprivrednog područja "Srbija–Vojvodina", i u njegovoj nadležnosti je čitava kanalska mreža u Vojvodini i Dunav, između Bačke Palanke i Bogojeva.

Velikih kanala ima oko 900 km, a melioraciona mreža malih kanala je duga više od 20.000 km.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...