Izvor: Vesti-online.com, 01.Apr.2019, 12:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zapisao šapat zavičajne reke

Zavičaj je sjaj u beskrajnoj vasioni koji u svima nama kao zvono zvoni. On od nas ništa ne trazi, uvek nam daje i samo nas prati, a ipak pomišljamo da smo mu duzni i trudimo se da mu se nekako odužimo.

Sve nas je više koji smo u rasejanju i zato ovako počinjemo s pričom... Milorad Vidović je zavičaj napustio tokom ratnih zbivanja, ali mu je u srcu stalno. O njemu sanja, priča i piše. I svrstava se svojim pripovedanjem o ljudima i događajima iz svoga zavičaja među mnoge >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << vrle velikane iz naše prošlosti, koji po Andrićevom prenošenju istočnjacke mudrosti "Čovek je večno dužan svom zavičaju", vraća taj "dug" svojim delom A, ono nosi naslov - "Ljubioča priča".

Milorad je danas daleko od zavičaja, u Australiji, u zapadnom delu Sidneja. U Liverpulu, koji je dolaskom belog čoveka na ovaj kontinent među prvima bio naseljen. Radi u biblioteci, druži se sa knjigama i ljudima i rado se odazvao znatiželji "Vesti" da porazgovara o svojoj knjizi, koja se sada može uzeti na čitanje u bibliotekama svuda u Australiji gde žive Srbi.

Družeći se sa njim saznajemo sledeće:

- Rođen sam u Botajici, a od svoje treće godine živeo sam u Dugom Polju, kasnije u Modriči, a od 1996. u Liverpulu gde sam 1998. počeo da radim u gradskoj biblioteci. Tu sam i danas. Supruga Mirjana i kćerka Vesna su uz mene, a nekoliko stotina metara dalje žive moje unuke Angelina, Isidora i Kalina, kao i kćerka Ivana.

O izboru naslova knjige kaže:

- Ljubioča je reka u mom zavičaju, ona je čula sve priče u svom slivu i potanko mi ih ispričala tim ljubiočkim jezikom na botajičkom dijalektu.Tu je stotinak priča na tri stotine stranica, a sve su vezane za sliv Ljubioče. Karakteristično je to delo, sa elementima monografije i etnografije,. Oni koji su skloniji literaturi, poput mog prijatelja Gligora Muminovića, rekli bi da ima i elemenata zbornika kratkih priča, kao i žurnalističkog izraza jer sam dugo bio profesionalni novinar.

Zanima nas gde su slivljani danas, a Vidović odgovora:

- Po celoj planeti ih ima, zahvaljujuci modernim tehnologijama održavamo kontakte.

I "Vesti" se čitaju svuda, prenose se i vesti o zavičajnim večerima, kao i ostale bitne informacije.

-Siguran sam da će ovom knjigom, mom skromnom "dugu" prema zavičaju, moji Dugopoljci, gde god da su, dobiti znak raspoznavanja, dragu uspomenu i sigurnu zaštitu. Da ne bi, kako i Gligor Muminović citira Njegoša, "zarobili sebe u tuđina".

Na pitanje gde se i kako može doći do knjige "Ljubioča priča", Milorad kaže da će biti dostupna i u njegovom zavičaju, i u Modriči i u Dugom Polju.

- Svi iz našeg kraja lako ce se snaći. Za one koji za Vaskršnje praznike neće dolaziti u Modriču, a zainteresovani su za knjigu, mogu je dobiti i poštom. Dovoljno je da se jave na moju fejsbuk adresu Milorad Mirjana Vidovic ili na e-mail adresu, svako će dobiti broj telefona kako bi naručio knjigu. Izvestan broj primeraka biće u prodaji i na 11. Botajičkim susretima koji će se održati 25. maja u Švajcarskoj.

Nastavak na Vesti-online.com...