Izvor: Southeast European Times, 21.Jun.2011, 23:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapadni mediji i Erdogan: Odljubljivanje?
Godina 2011. mogla bi da se pamti kao godina u kojoj su se zapadni mediji ‘odljubili’ od turske vladajuće AKP. Šta se promenilo?
21/06/2011
Aleksandar Kristi-Miler za Southeast European Times iz Istanbula – 21.6.2011.
Kada je magazin Ekonomist pozvao birače da podrže opozicionu CHP na nedavno održanim opštim izborima u Turskoj, premijer Redžep Tajip Erdogan nagovestio je da je za to možda kriv Izrael.
„Međunarodni mediji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << s obzirom da ih podržava Izrael, ne bi bili zadovoljni ostankom vlade AKP”, rekao je Erdogan, koji je ponovo odneo pobedu na izborima 12. juna.
Nakon što su je svetske medijske organizacije godinama hvalile kao demokratizujuću snagu koja vodi Tursku ka članstvu u EU, stranka se suočila sa baražom negativnog izveštavanja uoči izbora.
Među onima koji su zaoštrili svoj stav bili su Fajnenšal tajms i Volstrit žurnal, koji su uporedili Erdogana sa autokratskim malezijskim premijerom Mahatirom Mohamadom.
U osnovi velikog dela kritika je strah od porasta autoritarizma, a neki analitičari upiru na hapšenje dvojice istaknutih istraživačkih novinara u martu kao na prekretnicu u liberalnim zapadnim stavovima prema AKP.
„Do pre nekoliko meseci kada bih razgovarao sa svojim prijateljima liberalima u Vašingtonu oni bi rekli za AKP 'Zar oni ne vode Tursku u EU?' Sada kada ih pitam šta misle oni kažu ’Zar nisu to oni što hapse novinare?'“ kaže Soner Čagaptaj, direktor Turskog istraživačkog programa na vašingtonskom Institutu za bliskoistočnu politiku.
Angus Kolins, politički analitičar u Istanbulu, smatra da su hapšenja novinara dovela do preko potrebne promene u stavu medija prema turskoj politici.
„Način na koji rade strani mediji, objašnjenja i filteri kroz koje se stvari posmatraju postaju prilično fiksirani i događanja na terenu mogu da se pomere dosta značajno pre nego što što se filteri prilagode tome“, rekao je Kolins.
„Sve što je u vezi sa Turskom uvek je predstavljano u smislu zapadne civilizacije protiv islamske civilizacije. Ljudi sada primećuju da to nije neophodno spektar koji je važan u Turskoj. Sada je u modi reč 'autoritarizam'.“
Međutim, Endrju Finkel, novinarski veteran koji izveštava iz Turske preko 20 godina, smatra da je talas kritika jednako i refleksija sve veće nezavisnosti Turske na svetskoj sceni.
„Turska je uvek bila autoritarna“, rekao je on, ukazujući na moć koju država ima na osnovu ustava ustavu, koji su izradili vojni oficiri posle puča 1980. i za koji je AKP obećala da će ga zameniti.
„Jedna od izbornih poruka vlade bila je da više nije vlada koja dobija savete, nego ona koja ih daje. To je bio donekle kočoperan stav, s obzirom da problemi koji su postojali u Turskoj pre osam do 20 godina i dalje postoje u određenoj meri“, rekao je on.
Kada postajete aktivniji u svetu, to neizbežno znači i više kritika, dodao je on. „Dоk Turska postaje zaista moćna i sve prosperitetnija, svojim zaslugama, ona postaje i globalni akter koji teži sopstvenim interesima i postaje licemerna kao svi ostali".
Međutim, mada je inaćenje Zapadu možda pomoglo AKP da dobije nacionalističke glasove, ako ne može da povrati svoj dobar imidž, mogla bi da stvori sebi probleme, smatra Čagaptaj.
„Turska je deo globalne ekonomije i veliki deo uspeha AKP i Erdogana podstaknut je fenomenalnim ekonomskim rastom koji su oni doneli, a to se zasniva na činjenici da se AKP posmatra kao prijateljski nastrojena prema Zapadu“, rekao je on.
Kolins brine da bi proces demokratizacije zemlje mogao da trpi ukoliko se dijalog Turske sa Zapadom dodatno pogorša. “Najveća opasnost je sužavanje vidnog polja u smislu demokratizacije i onoga što demokratizacija zahteva”, rekao je on.
„Odnos sa EU je bio potpuno vezan za demokratske reforme. To nije slučaj sa odnosom između Turske i zemalja šireg Bliskog istoka”.
Nastavak na Southeast European Times...
