Izvor: Blic, 02.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapad prećutno za podelu Kosova
Podela Kosova, čak i kao poslednja opcija u slučaju da su sve ostale mogućnosti iscrpljene, moguća je jedino ukoliko je inicira Srbija nakon pribavljanja podrške međunarodne zajednice.
Iako poznavaoci prilika nisu jedinstveni u oceni da li je podela dobro i moguće rešenje, saglasni su u jednom - podela Kosova otvorila bi mnogo pitanja, od kojih se ključno tiče povlačenja granica. Pri tome se ne može zanemariti činjenica da između 60 i 70 odsto Srba ne živi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u severnom delu KiM, koje u pričama o podeli figurira kao teritorija koja bi pripala Srbiji, već je nastanjeno u enklavama južno od Ibra. Takođe, zahtev za podelom obnovio bi interes kosovskih Albanaca za jug Srbije, najkonkretnije Preševo.
Drugo važno pitanje vezano je za inicijativu Srbije pred UN i očekivanja Beograda, ali i mnogih drugih zemalja, kakav će stav UN zauzeti o predlogu da Međunarodni sud pravde iznese savetodavno mišljenje o jednostranom priznanju nezavisnosti Kosova.
Iz evropskih zemalja, kako „Blic" nezvanično saznaje, stižu signali da bi EU i SAD bile spremne da okrenu glavu i dozvole da sadašnja situacija na Kosovu i postojanje paralelnih institucija potraju kako bi Srbija, dugoročno gledano, zadržala svoju vlast u severnom delu Kosova.
Izvor „Blica" blizak zapadnim međunarodnim institucijama, koji je želeo da ostane anoniman, ističe da mnoge diplomate veruju da će se podela Kosova desiti pre ili kasnije, samo je pitanje kada i kako.
- Činjenica da je predsednik Tadić progovorio o tome nagoveštaj je da je možda taj trenutak došao - konstatuje naš sagovornik. On ocenjuje da bi Vašington prihvatio tu varijantu ako dođe do konsenzusa među Evropljanima i ako Srbija uz podelu pristane i da prizna nezavisnost Kosova. „To jeste tabu pitanje, o kojem svi pričaju isključivo iza kulisa mada znaju da će do podele doći. Pitanje je samo ko će probiti led", kaže naš sagovornik i naglašava da u EU više od 50 odsto političara smatra da je to jedino validno rešenje.
Spiros Ekonomides, stručnjak za Balkan i prostor bivše Jugoslavije iz Londonske škole ekonomije, smatra da bi u hipotetičkom slučaju da je samo podela održivo rešenje, moguće da Srbija de fakto, odnosno samo u praksi, dobije severni deo Kosova, a da takva odluka nikada ne bi bila de jure, odnosno nikada ne bi bila pravno potvrđena.
- Neophodno je da Srbija od međunarodne zajednice traži da srpske oblasti na Kosovu dobiju novu međunarodnu upravu, nezavisnu od kosovske vlasti - kaže Ekonomides i ističe da je interes Srbije da mogućnost podele reši u međunarodno prihvatljivom okviru, što bi dovelo do pritiska na albansku stranu. Prema takvom rešenju, objašnjava profesor iz Londona, Srbima na Kosovu ne bi direktno upravljao Beograd, ali bi to, u stvari, bio deo Srbije. Situacija s Kosovom je takva da međunarodna zajednica i dalje traži rešenje, što predsedniku Srbije Borisu Tadiću, koji je sada politički moćan, daje prednost za politički manevar da u okviru srednjih rokova iznađe rešenje prihvatljivo i za međunarodnu zajednicu i za Srbiju. Ipak, kako ističe, ukoliko srpska strana odluči da sadašnju situaciju ne menja nadajući se da će, dugoročno gledano, severni deo ipak pripasti Srbiji, moguće je da će kosovski problem potrajati narednih 20 godina.
Da je za podelu neophodna inicijativa Srbije, slaže se i Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka. On napominje da inicijativa treba da krene iz Srbije, mada smatra da se zakasnilo i da je o tome trebalo pregovarati prošle godine, kada je trojka predstavnika Rusije, SAD i EU posredovala u traženju rešenja.
- Nisam siguran ni da srpske vlasti imaju dovoljno hrabrosti za to, ali ako prelome, verujem da će Rusija, možda u dogovoru sa EU, u kojoj takođe mnogi podržavaju ovu ideju, učiniti sve da pomogne.
Danijel Server, saradnik Američkog instituta za mir, međutim, u potpunosti odbacuje mogućnost podele Kosova ističući da je takva ideja bila odbačena još tokom pregovora o statusu, te da se međunarodna zajednica protivi prekrajanju granica. On upozorava, takođe, da bi mogućnost podela izazvala i probleme među srpskim stanovništvom na Kosovu koje u većini živi južno od Ibra.
- Pitanje je da li bi Srbi iz ostalih delova želeli da se sele, a ne treba zaboraviti da bi Albanci odmah zahtevali Preševo - kaže Server za „Blic". On je ocenio da je već duže vreme podela deo srpskog plana, a da bi o toj opciji Srbija i Kosovo „kao dve suverene zemlje mogle da sednu i razgovaraju", ali da bi odlukom da pregovara sa suverenim Kosovom, Srbija unapred priznala kosovsku nezavisnost.
Kameron Manter: Samo dve zemlje u okviru EU
Američki ambasador u Srbiji Kameron Manter rekao je da su SAD „protiv podele Kosova i da su privržene razvoju Srbije i Kosova kao dve razvijene zemlje u okviru Evropske unije". Manter je objasnio da nije video transkript Tadićeve izjave u kojoj se pominje podela Kosova, ali da su ga o tome obavestili članovi Vlade Srbije i ubedili ga da ono što je srpski predsednik rekao nije dobro preneto javnosti. „Naša pozicija je uvek bila veoma jasna i to nije samo naša pozicija, već i stav Kontakt grupe. Što se nas tiče, ne može biti podele Kosova i ne vidim zašto bi se razgovaralo o ovom pitanju", rekao je portparol Unmika Aleksandar Ivanko.
Tadić: Poslednja opcija
Predsednik Srbije Boris Tadić pojasnio je stav da je spreman da razmišlja o podeli Kosova kao jednoj od opcija, rečima „ne predlažem podelu Kosova", te da o tome mož e da razmišlja samo ako sve ostale mogućnosti budu iscrpljene.
- Nijednog trenutka ne predlaže m druga rešenja niti predlažem pitanje podele Kosova. O tom pitanju diskutuju intelektualci u Srbiji i u međunarodnoj javnosti i to je jedna od opcija koja je svih ovih godina bila naglašavana kada je u pitanju budući status Kosova - navodi on i ističe da je „hipotetički govoriti da li bi se, i u slučaju da su sve ostale mogućnosti iscrpljene, priklonio takvom rešenju".
- Time još jednom potvrđujem jedinstvenost politike Srbije kada je Kosmetu pitanju. Principijelan, konzistentan stav i takva politika neće se menjati - ocenjuje Tadić.
„Koha ditore": Ozbiljno shvatiti Tadića
Prištinski dnevnik „Koha ditore" piše da međunarodna zajednica i kosovske vlasti treba veoma ozbiljno da shvate izjave predsednika Borisa Tadića da je podela Kosova i dalje jedna od opcija. Izjava može imati za cilj i provokaciju situacije na Kosovu, dodaje taj list. U komentaru se navodi i da bi podelom „veliki gubitnici bili i kosovski Srbi jer Albanci, u tom slučaju, ne bi imali nikakvog razloga za sprovođenje Ahtisarijevog plana i decentralizacije"
