Izvor: Politika, 19.Okt.2014, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapad ne treba da se plaši uspešne Kine
Namera nam je da vozovi od Beograda do Budimpešte idu 160 kilometara na čas
Kina će ove godine zvanično postati najveća svetska ekonomija. Kako je ovih dana, pozivajući se podatke Međunarodnog monetarnog fonda, objavio „Fajnenšel tajms”, Kina će preteći SAD po obimu bruto domaćeg proizvoda, merenog paritetom kupovne moći. BDP Kine već sada iznosi 17,6 biliona dolara, u odnosu na američkih 17,4 biliona.
Možda bi zanimljivija ilustracija kineskog buma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u poslednjih tridesetak godina mogao da bude podatak koji smo čuli od našeg sagovornika, ambasadora Kine u Beogradu Li Mančanga. Kada je 1978. godine upisao studije ekonomije u Beogradu prosečna plata u njegovoj zemlji bila je pet evra, a danas iznosi pet stotina evra. On je te 1978. u Srbiji prvi put u životu video auto-put.
Vaša zemlja sve više preuzima tržišta Evrope, kupili ste deo Pirejske luke, neki to zovu „novi put svile”. U Vašingtonu i Briselu postoji strah da ćete zbog prodora na istok evropskog kontinenta „prepoloviti Evropu”?
Ovakav strah je bez osnova. To je jedna vrsta propagande. Kina ide svojim putem razvoja, naš sistem mi zvanično zovemo „socijalizam s kineskom bojom” i on je jedinstven i veoma uspešan u svetu u kome dominira kapitalizam. Ako je Kina uspešna, to odgovara nama, ali i celom svetu jer mi na taj način rešavamo problem siromaštva skoro 400 miliona Kineza. Od 1978. godine počeli smo da idemo putem otvaranja prema svetu i posle 30 i nešto godina naša ekonomija je trenutno druga u svetu.
To i plaši Zapad?
Ne treba da ih plaši jer mi vodimo miroljubivu politiku. Nikada u istoriji ni na jednu zemlju nismo izvršili agresiju. Zalažemo se za pet principa miroljubive koegzistencije, ne mešamo se u tuđe stvari i to je svima poznato. Zato je to čista politička propaganda.
Vaša zemlja je još pre dve godine najavila ulaganje od deset milijardi dolara u različite projekte u 16 zemalja centralne i istočne Evrope? Šta se s tim dešava?
To je vrsta fonda. Iz njega će se finansirati zajednički projekti koji su u obostranom interesu Kine i neke zemlje. Saradnja mora biti na obostranu korist, jedino na taj način ona može biti dugoročna. Ako je u korist jedne strane, onda nema budućnost. Trenutno u Srbiji ima najviše projekata u odnosu na svih preostalih 15 zemalja centralne i istočne Evrope.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je nedavno u Pekingu razgovarao sa svojim kineskim kolegom Li Kećijangom kada je i dogovoreno održavanje samita u Beogradu?
Mi visoko cenimo posetu premijera Vučića. Naša dva premijera su imala veoma prijateljski i sadržajan razgovor. Rezultat ove posete je dogovor da naš premijer dođe u zvaničnu posetu Srbiji što će biti prva poseta kineskog premijera posle gotovo trideset godina. To je veliki politički rezultat ovih razgovora. Tokom boravka našeg premijera u Srbiji će biti održan samit 16 premijera država centralne i jugoistočne Evrope i to je rezultat te posete. Dva premijera su razgovarala i o unapređenju saradnje u mnogim oblastima jer za to ima prostora – političkoj, ekonomskoj, kulturnoj. Njih dvojica su se dogovorila da će vlade dve zemlje ohrabriti kompanije da ulažu u Srbiju, odnosno Kinu.
Najavljena je izgradnja brze pruge Beograd–Budimpešta. Koji je tu interes Kine?
Tri premijera, Kine, Mađarske i Srbije, u Bukureštu prošle godine, u načelu su rekli da imaju nameru da modernizuju postojeće pruge Beograd–Budimpešta jer je sada prosečna brzina vozova tek oko pedeset kilometara, a namera je da vozovi idu oko 160 kilometara na čas. Izgradnju brže pruge je pokrenuo vaš premijer Vučić. Trenutno su kineske pruge najbrže i najduže u svetu. Naši putnički vozovi se kreću i brzinom od trista kilometara na čas dok se teretni kreću brzinom od 160 kilometara na sat.
Da li je moguće da se u Srbiji u skorije vreme izgradi pruga kojom bi vozovi išli makar upola brzo kao vaši?
Moje lično mišljenje je da, kada je reč o tehničkom pitanju, takve pruge brzo mogu da se naprave. Ali, za svaki projekat treba da znamo zašto ga radimo, da li postoji potreba, ko će i na koji način učestvovati. Kada se sve to dogovorimo, onda može brzo da se reši i pitanje izgradnje.
Da li će dogovor oko pruge možda biti postignut na samitu u decembru?
Sada punom parom o tome razgovaramo, kontaktiraju mađarska, kineska i srpska strana. Videćemo šta će da bude. Ja očekujem napredak.
Šta još konkretno očekujete od samita u decembru?
To je treći samit i nova vrsta saradnje između Kine i tog regiona. On je politički značajan i za Kinu i za Srbiju. Kada se 17 premijera nađe u Beogradu, oni će se dogovoriti o tome kako će sarađivati s Kinom, ali i međusobno. To daje politički impuls i doprinos jačanju regionalne saradnje. Svima je u korist.
Da li možete da uporedite saradnju Srbije i Kine sada i u vreme prethodnih vlade?
Između naše dve zemlje postoji tradicionalno prijateljstvo. Ranije, u vreme SFRJ, mi smo imali veoma prijateljske odnose, ali posle promena 2000. godine, u jednom periodu, kod vas situacija nije bila tako stabilna i odnosi između naše dve zemlje nisu bili tako dinamični kao sada. Vlade u Srbiji su se stalno menjale, bila je to jedna objektivna situacija. Mi želimo da održavamo prijateljske odnose sa Srbijom. Uostalom, Srbija je prva zemlja s kojom je Kina uspostavila odnose strateškog partnerstva. To dokazuje da i s naše i s vaše strane imamo zajednički interes da što pre unapredimo odnose.
Kina je jedna od dve velike sile na koje je Srbija mogla da se osloni u SB kada je reč o Kosovu. Da li Beograd može i dalje da računa na Kinu?
Naš stav o pitanju Kosova je jasan, mi do danas nismo priznali Kosovo. O odnosu s Prištinom vi se dogovarate, a mi ćemo poštovati taj dogovor i nemamo nameru da menjamo taj stav. Za nas je Rezolucija SB 1244 osnov za rešavanje pitanja Kosova.
U Hongkongu su još krajem septembra počeli protesti studenata zbog protivljenja odluci Pekinga da kontroliše izbore za gradskog čelnika 2017. godine?
Slični događaji su se desili i Pekingu 1989. godine i nisu uspeli. Onda su krenuli po istočnoj Evropi pa i u SFRJ, a sad ponovo u Hongkongu. U Hongkongu je počela da se sprovodi politička reforma, a sada takozvani demonstranti traže da Svekineski narodni kongres, kao vaša Skupština, kaže da nema pravo da donosi zakon o izborima u Hongkongu. Hongkong je kineska teritorija. Dok su tamo bili Englezi naši građani nisu imali nikakva politička prava kada je reč o izboru gradonačelnika Hongkonga, Englezi su imenovali svog guvernera, a naši građani nisu imali nikakva prava da biraju. U toku je politička reforma u Hongkongu, ali neke zapadne zemlje kažu da prava koja imaju nisu dovoljna i da je bilo bolje kad su u Hongkongu bili Englezi. To je čista politička zavera. Nedavno je objavljena informacija da je jedan od glavnih organizatora uzeo 16 miliona dolara od jedne strane vlade da bi organizovao proteste. Kada smo 1. oktobra u kasarni u Hongkongu svirali himnu i podizali zastavu, oni su okrenuli leđa i nosili zastave stranih država što je protivzakonito.
Ko stoji iza protesta?
Neke zapadne zemlje. Mi javno apelujemo da se neke strane vlade ne mešaju u unutrašnje stvari naše zemlje. Hongkong je kineska teritorija, zvanično jedna zemlja, dva sistema. Ne mogu oni više da vole naše građane nego mi u Kini.
Šta Peking planira, kako ćete rešiti tu situaciju?
Situacija će se smiriti. Znamo ko je u pozadini. Neke zemlje imaju dvostruke standarde. Ako se nešto dešava u Kini, oni kažu da su to demonstracije, a ukoliko se dešava kod njih, onda su to protivzakoniti protesti. Mi smatramo da je većina građana Hongkonga protiv toga. Ovi što protestuju zauzimaju ulicu, blokiraju saobraćaj, kuvaju, igraju stoni tenis... Već imamo skoro pet milijardi honkonških dolara štete.
Svetski mediji su puni napisa o tome kako je u Kini u toku velika borba protiv korupcije?
Kod nas postoji jedan organ u partiji, disciplinska komisija, koji ima pravo da kontroliše sve nivoe vlasti. Postoji i Ministarstvo za nadzor radnog stila i protiv korupcije. I mediji mogu da vrše kontrolu i nadzor. Svako može nekoga da prijavi, ako hoće i anonimno. Naš predsednik je rekao: „Borimo se i protiv muve i protiv tigra”, odnosno bez obzira na to ko je na kojoj funkciji, odgovaraće. To je bio slučaj s jednim stalnim članom Politbiroa, proces je u toku. Kazna zavisi od sume. Na primer, ako je korupcija vredna sto hiljada evra može se dobiti 20 godina zatvora. Ako se deo novca vrati i kazna je manja.
Neki zapadni ekonomisti kažu da je kod vas i dalje preveliki uticaj politike na ekonomiju?
Mi sada vodimo dugoročne pregovore sa EU, oni treba da priznaju da je kineska ekonomija tržišna, ali oni to ne žele. Neke zemlje to već priznaju, a neke neće. Za onu kinesku robu koja je konkurentna na svetskom tržištu oni kažu da je proizvedena u zemlji gde nema tržišne privrede, kažu da vlada daje subvencije. A za onu robu koju oni ne proizvode kažu drugačije. To su dvostruki standardi. Sve je politika.
Koliki je zaista uticaj vlade na poslovanje firmi?
Svaka vlada utiče na rad firmi. Ili štampaju novac ili povećavaju poreze... To je normalno. Ali zavisi s kog gledišta se gleda.
O Vuku Jeremiću
Kako vam se čini ideja da se Vuk Jeremić kandiduje za novog generalnog sekretara UN?
Gospodin Jeremić je poznata politička ličnost, nedavno sam išao kod njega i razgovarali smo o saradnji naše ambasade i njegovog centra. Bilo je reči i o tome što piše štampa da je zainteresovan za mesto generalnog sekretara UN. On mi je rekao da u Srbiji još nije doneta odluka o tome da li će biti predložen. On je odlično radio kao predsedavajući GS, imao je odličnu saradnju s kineskom misijom u UN. Mi visoko cenimo njegov lični doprinos i njegovu sposobnost i prijateljski stav prema našoj zemlji i sve što je učinio za našu zemlju i za UN.
Jelena Cerovina
objavljeno: 19/10/2014
.jpg)
