Izvor: Politika, 08.Jun.2014, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapad kao bog Janus Srbiji pokazuje dva lica
Da li velikim silama odgovara predsednik Vlade Srbije koji ima podršku polovine birača? Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izjavio je da velike sile neće predsednika Vlade koji ima podršku 50 odsto birača.
Samo dan kasnije, ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc čestitao je Aleksandru Vučiću na izvrsnom izbornom rezultatu od 48,5 odsto osvojenih glasova, istakavši da je to više nego impresivno i potvrda ne samo dotadašnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rada, već i dokaz da građani podržavaju reformske mere koje želi da sprovede.
Da li je Zapadu lakše ako su na političkoj sceni dva bloka koji se takmiče za njihovu naklonost? Pričalo se, kada je Boris Tadić izgubio naklonost Zapada, da će sledeći na tom mestu biti Tomislav Nikolić. Ili je ipak bolje da premijer bude jak?
Vladislav Jovanović, bivši ambasador, kaže da je Vulin inteligentan, maštovit i emocionalan i da zato ponekad razbarušeno govori. Ali, on kaže i da je Zapad u poziciji da traži i da bude nasrtljiv i da u tom slučaju nije bitno koliku podršku ima premijer.
„Ako osete da političar odugovlači, onda možda misle da bi bio kooperativniji da ima manju podršku. Zapad želi da ’zatvori’ Balkan i Rusija ili Kina u perspektivi bi zato mogle biti opasne. Ne žele da imamo podršku sa strane. Možda žele da se izoluje Rusija, a samo mi u Evropi im nismo uveli sankcije. Oslabljen partner, što mi sada jesmo zbog poplava, pogodan je za ucenjivanje. Zapad je u ofanzivi i pritiska nas, a bilo koja vlada teško bi mogla da se reši pomoći Rusije.”
Jovanović kaže da se od kraja Titove vladavine vrši pritisak nas.
„To je politika koja se sprovodi prema slabijem. Nema milosti, a Zapadu je to u genima od kolonijalnog doba. Iritiraju ih posete iz Rusije i plaše se da imamo skrivenu alternativnu politiku. Žele da presečemo sve veze s Rusijom i Kinom i da budemo njihov slabiji i potčinjen partner. Traže da kritikujemo Rusiju zbog Krima, iako kada smo mi u pitanju nemaju moralnu legitimaciju da tako postupaju. Za nas je u ovoj situaciji dobro da mnogi pominju Kosovo, jer možda se dogodi kao u slučaju Kurdistana, koji je proglasio nezavisnost, a ona je posle dve godine povučena. Ali, kako sada stoje stvari, tražiće da priznamo Kosovo da bi legitimisali svoj postupak, jer to onda nije secesija, nego pristanak matične države na potez Kosova.”
Milan Nikolić, sociolog, kaže da treba poći od definicije jakog lidera – da li to znači da je on plebiscitarni ili samostalni.
„Verovatno se misli na samostalnost a ne na podršku koju ima. Kina se ne meša mnogo, ali Zapad, EU, SAD i Rusija smatraju da ’mali’ moraju da ih slušaju. To je arogancija velikih nad malima. Presedan SAD s Kosovom važi, ali se drugima to ne dozvoljava. Sada se vidi da je taj presedan štetan. Traži se izjašnjavanje oko Ukrajine, odnosno traži se da plaćate članarinu iako niste član. Veliki su uvek u pravu a mali nikada.”
Nikolić kaže da naši lideri treba što manje da se izjašnjavaju, mada će to biti teže kada budemo predsedavali Oebsom.
„Zapad samo zanima da se završi posao s Kosovom i da se približimo EU, ali tražiće i ulazak u NATO. Sve to treba relativizovati i odlagati.”
Miodrag Radojević, politički analitičar, kaže da s obzirom na nedaće u kojima se zemlja nalazi, velika popularnost nije dar s neba za političare.
„Ako su u prethodnom periodu problem s tankim parlamentarnim većinama bile slabe vlade, sada neminovnost donošenja i primene odluka s teškim posledicama po standard građana, vladu i njenog predsednika stavlja pred novi ispit.”
„Kako nas bliska prošlost podučava, Zapad je usmeravao tok političkih prilika u Srbiji”, kaže Radojević.
„Za njih je irelevantno da li Srbija ima jakog lidera, poput Miloševića i Koštunice, ili široke koalicije na vlasti. Tako su u jednom trenutku pojedini srpski političari bili proglašavani liderima na Balkanu ili nosiocima demokratskih promena, a nešto kasnije stigmatizovani kao ratni zločinci, odnosno ekstremni nacionalisti, u zavisnosti od njihove kooperativnosti. Za Srbiju je značajno da se oslobodi spoljnih uticaja, koji su često opredeljivali tok njene istorije i uticali na kreiranje političke scene. Zapad je na ovim prostorima, poput boga Janusa, pokazao oba svoja lica – pozitivno jer je u pojedinim trenucima pomagao demokratske promene, a zatim, u nastojanju da ostvari svoje interese, Srbiju uvlačio u sukobe i podele na unutrašnjem planu. Pošto smo poučeni ovim lekcijama, čini se da je kod srpske političke elite sazrelo stanovište da je potrebno da se držimo po strani od velikih svetskih sukoba koji su na pomolu ovih dana, ali se postavlja pitanje koliko se možemo odupreti ovim pritiscima. Zbog toga će prava umešnost biti pronalaženje formule za državničku politiku uz širenje uverenja da naša budućnost najviše zavisi od nas samih.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 08/06/2014
