Izvor: Blic, 17.Jul.2012, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zanimljive činjenice o solarnim olujama
Solarne oluje nastaju nakon erupcije aktivnog regiona na sunčevoj površini.
Kada je taj region okrenut prema Zemlji, kao što je bio slučaj pre nekoliko dana kada je eruptirala džinovska sunčeva pega AR 1520, izbačena koronalna masa (CME), talas nabijenih čestica plazme, krenuće ka nama, a posledice udara zavise od jačine oluje.
Solarna oluja tako može po jačini biti klase A, B, C, M i X, s tim što je klasa X najjača. Naučnici američke svemirske agencije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << NASA smatraju da samo oluje klase C, M i X mogu da utiču na našu planetu.
Većina erupcija dešava se oko sunčevih pega, gde je magnetno polje najjače. Smatra se da je potrebno nekoliko sati ili dana da se nakupi energija, koja se potom, za svega minut-dva, oslobađa erupcijom.
Najsnažnija zabeležena erupcija u poslednjih 500 godina dogodila se, kako se smatra, u septembru 1859. godine, a uočio ju je britanski astronom Ričard Karington.
Solarna oluja praćena je sa jednim do tri udara. Prvo dolazi elektromagnetna radijacija, praćena radijacijom u obliku protona. Onda, nas, konačno, pogađa izbačena koronalna masa. CME obično putuje oko 1,6 do 3,2 miliona kilometara na sat. Zanimljivo je da je 24. januara, Zemlju pogodila solarna oluja koja se kretala čak 6,4 miliona kilometara na sat.
Evo još nekoliko zanimljivih činjenica o sunčevim olujama:
1.Snažne kao milijarde atomskih bombi - oluje uzrokuju erupcije ekvivalentne eksplozijama milijardi nuklearnih bombi. Solarna erupcija je iznenadna eksplozija na površini zvezde, tokom koje se otpušta energija milijardu megatona trinitrotoluola (TNT). Atomska bomba bačena na Hirošimu imala je snagu od najviše 0,017 megatona TNT-a. Većinu erupcija prati izbacivanje CME, ogromnih talasa nabijene plazme koji putuje milion ili više kilometara na sat.
2.Brzina povezana sa opasnošću – koliko su solarne oluje opasne, zavisi od toga koliko brzo se kreću. Uopšteno govoreći, ako su sporije one će uneti svu energiju u vaše telo jer nisu dovoljno brze da prođu kroz njega, kažu naučnici.
3.Uzrokuju prekid strujnih mreža i radio talasa – kada pogode Zemlju, solarne oluje dovode do privremene promene magnetnog polja naše planete, odnosno uzrokuju srednje do jake geomagnetne oluje, što ometa satelitsku komunikaciju i prekida strujne mreže. Zbog oluje koja je pogodila Kanadu 1989. šest miliona stanovnika Kvebeka ostalo je bez struje. U vreme jakih oluja, u opasnosti su i astronauti u svemiru, zbog zračenja.
4. U ciklusima – učestalost sunčevih erupcija prati 11-godišnji solarni ciklus. Tokom perioda visoke solarne aktivnosti može biti nekoliko oluja na dan, dok kada je Sunce manje aktivno može biti i manje od jedne erupcije nedeljno. Vrhunac sadašnjeg, 24. solarnog ciklusa, biće krajem sledeće godine.
5. Severna i južna svetlost – geomagnetne oluje mogu uzrokovati intenzivnu auroru borealis i australis - severnu i južnu svetlost. Naučnici objašnjavaju da Zemljino magnetno polje zarobljava nabijene čestice koje se potom kanališe duž linija magnetnog polja. Poslednja solarna oluja (15. jul) uzrokovala je juče polarnu svetlost u saveznoj američkoj državi Ajovi.
Povezane vesti: Zemlju pogodila solarna oluja najjače klase Solarna aktivnost na visokom nivou Nova erupcija na Suncu, solarna oluja sutra pogađa Zemlju Pronađeni "portali" u Zemljinom magnetnom polju Pogledajte: Kineski kosmonauti izveli uspešno spajanje brodova u orbiti
