Izvor: RTS, 15.Jul.2012, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zanimanja bez etikete
Razvrstavanje muških i ženskih poslova u našem društvu počinje od malena. Međutim, ni muškarcima, ni ženama nije strano da se odlučuju za poslove koji su "rezervisani" za drugi pol. A države u kojima se na radnom mestu, umesto toga kog ste pola, postavlja pitanje sposobnosti i znanja, uglavnom su naprednije i bogatije.
Iako žene u proseku imaju platu manju oko 17 odsto nego muškarci, a poslodavci za teže poslove isključivo traže muškarce, to ih ne sprečava da se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odlučuju za tipične muške poslove. Rade kao policajci, taksisti, dimničari. Međutim, ni muškarcima nije strano da se odlučuju za poslove koje češće rade žene.
Već 30 godina Branka taksira beogradskim ulicama. U taksi je ušla, jer je morala, zbog bolesti supruga. Kaže da sa kolegama, nema problema, a sa mušterijama ponekad.
"Imala sam situaciju da me je Tunižanin jedan napao nožem dok sam ga vozila na Avalu, pa sam se spasila. Uvatila sam ga za ruku dok je držao nož, otvorila sam vrata levom rukom, desnom sam ga držala, a onda se istrgao i pobegao", priča Branka.
Čuvanje dece i nije najprivlačniji posao za muškarce, ali Ilija je oduvek želeo da bude vaspitač. To što je muškarac, smatra velikom prednošću.
"U našem okruženju kompletan problem jedne porodice svodi se na majku.Te majke su i vaspitacice i one kad dođu na posao dođu sa određenim problemima.Mi muškarci smo malo pošteđeni što se tiče toga", kaže Ilija Bojanić.
Ilija se jedino žali na to što ga roditelji ponekad smatraju krivcem za plač njihovog deteta prvih dana boravka u vrtiću.
"Čuo sam da u zadnjih 10 godina u Japanu insistiraju da vaspitna grupa mora imati muškarca zbog problema identifikacije", navodi Ilija.
Branka ističe da je vozač dobar, bilo da je žena ili čovek - ili je dobar ili je loš, nema tu razlike u polu.
Ali ne misle svi kao Branka. U našem društvu razvrstavanje muških i ženskih poslova počinje od malena, kada se devojčicama daju lutke a dečacima autići, nastavlja se na takozvanim muškim i ženskim fakultetima, da bi na kraju muškarac postao programer, a žena, na primer, učiteljica.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić kaže da u Srbiji i dalje postoje tipično muška i tipično ženska zanimanja.
"Iako mi sada možemo da sretnemo na ulici ženu koja vozi tramvaj, zahvaljujući različitim merama afirmativne akcije, možemo videti i žene u policiji i u vojsci, a dobro bi bilo da takvih mera bude što više. One će zapravo potvrditi da su žene isto kao i muškarci sposobne da obavljaju sve poslove", kaže Petrušićeva.
Države u kojima se na radnom mestu, umesto toga kog ste pola, postavlja pitanje sposobnosti i znanja, naprednije su i bogatije. To treba imati u vidu kada nas zaustavi žena policijac ili kada s podozrenjem u avionu posmatramo stjuarda.
.jpg)
