Izvor: Politika, 28.Feb.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zanemarene žrtve nasilja
Za mesec i po dana od ruke nasilnika stradalo 11 žena i dvoje dece. – Nadležni i porodica ne reaguju
U Norveškoj je za deset godina ubijeno jedanaest žena u porodičnom nasilju, zbog čega su se brojne nevladine i feminističke organizacije u ovoj zemlji žalile Ujedinjenim nacijama, smatrajući da država ne čini dovoljno da bi zaštitila ženu. U Srbiji je za mesec i po dana ubijeno jedanaest žena i dvoje dece u porodičnom nasilju, a niko od nadležnih ovaj stravičan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podatak nije ni pomenuo niti je opomenuo da država mora hitno da reaguje na ovu užasnu statistiku.
Među žrtvama nasilja nalazi se majka koju je ubio sin u porodičnoj kući, devojka koju je ubio ljubomorni dečko, žena i njena šestogodišnja devojčica kojima je presudio vanbračni partner, žena koju je ubio suprug, devojka koju je ubio dečko...
Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, podseća da je u toku prethodne godine 29 žena ubijeno u porodičnim svađama, a da su čak 42 žene koje su bile smeštene u Sigurnu žensku kuću izjavile da bi sigurno bile ubijene da nisu pobegle iz sopstvenog doma. Od početka godine 68 žena i 49 dece je spas od nasilnika u poslednji čas pronašlo u Sigurnoj ženskoj kući.
„Nasilje koje kulminira ubistvom ne dešava se preko noći, već traje mesecima i godinama, ali je problem u tome što niko ne obraća pažnju na žrtvu. Komšije koje ćute, pojačavaju televizor kada čuju buku u susednom stanu i okreću glavu kada vide ženu sa modricama, neće da prijave komšiju jer sa njim piju kafu, gledaju utakmicu i vode decu na trening, predstavljaju deo naše svakodnevice. Neretko i sami policajci kažu „nećemo da izlazimo na tu adresu, puno puta smo intervenisali, a oni se posle pomire”. U malim sredinama stvar je još gora – naročito ako je nasilnik vlasnik prodavnice, pumpe, mesare, kafane ili bilo kakva „viđenija” osoba, jer je velika verovatnoća da on pije pivo i vrti prase sa lokalnim policajcima.
Stav apelacionog suda jeste da šamar nije nasilje – kao da se zaboravlja činjenica da je put koji vodi do ubistva popločan šamarima i batinama. Naše pravosuđe je neopravdano sporo i kazne koje izriče nasilnicima neopravdano su male – mnoge sudije imaju dilemu da li da pošalju nasilnika u zatvor „jer nema ko da hrani porodicu” ili da ga kazne novčanom kaznom „jer će da oštete porodični budžet”.
Iako sudovi relativno često izriču meru zabrane prilaska žrtvi, nasilnik se ne kažnjava ako prekrši ovu meru, a policija upućuje ženu da ponovo pokrene parnicu. Kazna za ubistvo iznosi između tri i dvanaest godina, ali se uvek nađu neke olakšavajuće okolnosti za ublažavanje kazne, na primer, on je otac maloletnog deteta, priča Vesna Stanojević.
– Nasilje je „treći partner” u vezi dvoje ljudi praktično od prvog dana. To je grudva koja se godinama kotrlja i vremenom poprima intenzitet lavine, a razlozi zbog kojih većina žena ostaje u takvom braku obično su poruke „pokupljene” iz primarne porodice u vidu saveta –sramota je razvesti se, zadatak žene je da čuva brak, i ja sam čuvala agresiju da bi tebe izvela na pravi put itd. A put na koji se izvode deca – žrtve ili svedoci porodičnog nasilja, obično vodi u brak sa agresivnim supružnikom – upozorava psiholog Ana Radovanović.
Tanja Ignjatović, psiholog i saradnik Autonomnog ženskog centra, kaže da i u razvijenim delovima sveta žene trpe porodično nasilje, ali razlika je u reagovanju države na partnersko nasilje.
„Naše društvo ozbiljno toleriše nasilje i dozvoljava ga na različitim mestima, pa mnoge osobe uzimaju za pravo da se ponašaju agresivno. Osim toga, naši muškarci imaju socijalnu dozvolu da čine nasilje kad god im se prohte, a cela kultura nas čini neosetljivim na to nasilje. Ljudi imaju potrebu da razumeju jedan stravičan zločin i motive zbog kojeg neko oduzme život i na nesvesnom nivou razmišljaju „ako sam ja dobar niko neće imati razloga da me (u)bije, znači da je žrtva uradila nešto loše čim je neko rešio da je ubije”. Nereagovanje države takođe nas čini manje osetljivim na ove stravične zločine – jedanaest žena ubijeno je za nepuna dva meseca, a policija nije napravila čak ni radnu grupu koja bi analizirala ovu pojavu”, zaključuje Tanja Ignjatović.
Katarina Đorđević
objavljeno: 28.02.2013.
