Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Apr.2018, 19:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zanati sve više u nestajanju

Zanati u Srbiji lagano nestaju. Ima i svetlih primera, ali su oni u manjini.

Poslednji somborski Sarač Nikola Đuran kaže da ne brine za budućnost svog zanata, jer sin Darko želi da nastavi porodičnu tradiciju. Ipak, zanatlija je sve manje iz dva razloga, kaže Đuran.

Nema tu neke zarade i verovatno da je to jedan od osnovnih razloga. Drugi razlog je ko će tog mladog čoveka da nauči. Ne postoje škole. Svaki se zanat uči četiri godine, a onda usavršava ceo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << život.

"To mi se sviđa - radiš kod kuće, nema radnog vremena, kad treba pauza napravim pauzu, nema šefa, sam svoj gazda", rekao je Đuran.

"Na evidenciji Nacionalne Službe za zapošljavanje u okrugu su samo dva časovničara, četiri kovača, jedan poslastičar i 36 obućara, i za njih uglavnom nema posla", kazala je Radomirka Žiža, načelnica odeljenja za posedovanje u zapošljavanju.

Lica koja bi se eventualno eksponirala i radila u tom starom zanatu mogu eventualno kroz javne radove. Kada se radi neki posao od značaja za zajednicu onda se angažuju tkači, kovači na izradi kovanog gvožđa, kapija, nameštaja, ali to je mali broj u odnosu na potrebu neke škole da otvori odeljenje za tu vrstu zanimanja.

Problem mora sistemski da se reši inače ostajemo bez zanatlija, tvrdi Drago Ganić, predsednik Udruženja starih i umetničkih zanata.

"Hteli smo da odradimo da sredstva koja uplaćujemo kao PIO da se vrši refundacija, kako bi mogli da opstanemo, jer sami znate da je naše udruženje jedno od najmenintnijih koje je radilo sertifikaciju, imali smo ih oko 500, sad se to smanjilo na 250, što pokazuje šta će biti u budućnosti", saopštio je Drago Ganić, predsednik Udruženja starih zanata.

Stare zanatlije u Mađarskoj dobiju stotinu evra od države, a vraćaju im se i doprinosi koje su uplatili kako bi zanati bili stimulisani. U Srbiji smo daleko od svega toga.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...