Izvor: Blic, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamor očiju je krivac za kataraktu
Kako da nam ne promakne početak tako ozbiljnih bolesti očiju kao što su katarakta, glaukom ili distrofija mrežnjače? Na šta da obratimo pažnju da bismo na vreme započeli lečenje?
Problem je u tome što se katarakta, glaukom i neke druge teške bolesti očiju, koje u slučaju nepravilnog i zakasnelog lečenja mogu da dovedu do gubitka vida, u ranoj fazi razvijaju neprimetno i ne stvaraju nikakve tegobe.
Bolesti očiju mogu da se podele u dve kategorije. U prvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << spadaju tegobe koje se razvijaju burno, pod dejstvom bakterija ili virusa koji su dospeli u organizam i izazivaju velike tegobe. U drugoj su hronične bolesti, koje nastaju postepeno i razvijaju se sporo. Otkrivaju se najčešće slučajno, kad čovek dođe kod lekara s nekim drugim problemom, na primer kad kardiolog pošalje pacijenta kod oftalmologa da mu pregleda očno dno.
Kada treba otići lekaru?
Oftalmolozi često naglašavaju da im se pacijenti javljaju prekasno, da 10 godina nisu bili na pregledu, jer sami sebi postavljaju dijagnozu, smatrajući da, na primer, imaju kataraktu, a zapravo se nalaze u poslednjem stadijumu glaukoma, kad je očni živac već mrtav ili kad im je mrežnjača zahvaćena distrofijom.
Ukoliko čovek oseti neku tegobu, treba odmah da ide kod lekara. Kad je sočivo neznatno zamućeno, čovek to i ne primećuje. U slučaju glaukoma, kad očni pritisak raste, mogu se javiti bolovi u očima ili suzenje očiju. Iste tegobe ima osoba koja dugo radi za kompjuterom. Kod distrofije mrežnjače vid se postepeno pogoršava i čoveku se pred očima pojavljuju izlomljene prave linije. Pacijent pretpostavlja da se premorio i da će mu tegobe uskoro proći. Kad se na mrežnjači pojave prvi ožiljci, neće ih ni primetiti dok to slučajno ne otkrije na redovnom pregledu u dispanzeru.
Dok nije bilo kompjutera i televizije, bilo je moguće precizno razlikovati bolesti očiju po uzrastima. Urođeni glaukom javlja se kod dece čije su majke pušači, kod mališana starijih roditelja ili roditelja koji rade u proizvodnim pogonima štetnim po zdravlje.
Zatim slede upalne bolesti, kao što su konjunktivitis (upala sluzokože oka) ili blefaritis (upala kapaka) kod osoba mlađeg uzrasta. Posle 40. godine, pored raznih upala, javljaju se katarakta ili glaukom, koji su se vezivali za pogoršanje stanja krvnih sudova, što je tipično za taj uzrast.
Danas, međutim, ne postoji nikakvo pravilo u pojavi bolesti. Ranije se smatralo da je glaukom nasledna bolest koja se javlja posle 40. U današnje vreme, kod polovine pacijenata u porodici nije bilo glaukoma, a registruje se i u 34. i u 37. godini. To je veoma zabrinjavajuće - jedno je kad se glaukom javi u 70. ili 80. godini i traje 10 do 15 godina, a sasvim drugo kad se pojavi u 40. godini, a već u 50. ili 55. čovek ostaje slep.
Koliko je kompjuter štetan?
Ukoliko čovek dugo sedi za kompjuterom, koliko se brzo kod njega može razviti kratkovidost?
Približno za godinu-dve, u zavisnosti od naslednog faktora, od toga koliko osoba sedi za kompjuterom i u koje doba dana. Treba imati na umu da čovek nije noćna ptica, već da je njegov organizam tako prilagođen da normalno funkcioniše danju. Ukoliko, međutim, zameni dan za noć, poremetiće ne samo svoj biološki sat već će nauditi i svojim očima. Pri veštačkom osvetljenju, oči se mnogo više naprežu nego pri prirodnom.
Razvoj kratkovidosti i nesposobnost prilagođavanja oka sa daljine na blizinu i obrnuto danas su glavni problemi mladih ljudi. Kad čovek mnogo čita, gleda televiziju ili radi na kompjuteru, mišići odgovorni za vid izbliza veoma su razvijeni, dok mišići koji se aktiviraju kad gledamo u daljinu postepeno atrofiraju, kao svaki drugi organ koji ne koristimo. Ukoliko lečenje počne na vreme, ta ravnoteža može ponovo da se uspostavi. Ako se stanje ne leči, nastaje kratkovidost.
Da bi se na vreme uočila svaka nepravilnost oka, neophodno je svake godine odlaziti na pregled kod očnog lekara. Obavezan je pregled sočiva, pre svega zbog moguće pojave katarakte. Takođe je neophodno izmeriti očni pritisak da se isključi pojava glaukoma, pregledati očno dno da bi se ustanovilo postoje li eventualna oštećenja očnog živca ili krvnih sudova i, na kraju, obavezno treba pregledati mrežnjaču da bi se na vreme otkrila distrofija. To važi za sve, ali pre svega za ljude posle 40. godine.
