Izvor: Politika, 29.Apr.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaluđeni bilo čime
Politička elita kao da poručuje: neka nam ne smetaju, neka se zabavljaju
Mediji utiču na to da se zabava prihvata u neograničenim količinama. Medijsko komuniciranje uređuje se prema zakonima zabave i razonode.
Zabava najčešće opravdava samu sebe i nema neke ozbiljnije ciljeve i poruke. Nije bez razloga upozoreno da čovek koji nema šta da radi osim da se zabavlja, na kraju krajeva, počinje da se dosađuje. Istorija poznaje mnoge primere kad je neobuzdana žeđ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za zabavom vukla sa sobom moralnu degradaciju i razvoj sirovih strasti.
Čuveni istraživač Zinovjev je primetio da mediji za sebe vezuju pažnju ogromne većine stanovništva, snabdevajući ljude bilo kakvom informacijom – spletkama, zabavom, senzacijama. Oni imaju za ovo neograničena sredstva, najsavremeniju tehnologiju i razrađene metode. Nemoguće je izračunati koliko vremena i snage gube ljudi sedeći pred televizorom, čitajući novine i časopise, slušajući radio. Čovek može da troši produkciju medija i u samoći sedeći kod kuće, dok je u prevozu, čak i za vreme rada.
Mediji su u funkciji „ubijanja vremena” koje predstavlja jedan od najvažnijih problema savremene civilizacije.
Sloboda u izboru zabave uistinu je prividna. Čuje se i vidi ono što je unapred pripremljeno. Beg u zabavu i iluzije ogledalo je svekolikog života, i tome se jedino može suprotstaviti ličnost koja ima kritički odnos prema okolini. Zadovoljstvo se ne može postići ispraznim zabavljanjem, već što aktivnijim prihvatanjem stvarnih vrednosti. Mediji izveštavaju o svemu onome što je stvorila industrija dokolice, koju karakteriše trka za profitom. Čovek savremene civilizacije oseća depresiju i dosadu. Mediji treba da izgrade kritički odnos prema ponašanju i uklapanju savremenog čoveka u potrošačku dokolicu. Dok se forsiranjem zabavnosti, begom i kompenzacijom pojedinac otuđuje od zajednice (sve se više utapa u vlastitu osamljenost i nesavladivu dosadu i teskobu), dotle produktivnim odnosom prema sebi i drugima čovek živi autentičan život (na primer,aktivno bavljenje sportom, s jedne,i nekritičko, pasivno posmatranje TV prenosa, s druge strane).
Zabava se ne može svesti samo na ono za šta se zalažu savremeni mediji: opuštanje, razbibrigu, na stanje omamljenosti i „iživljavanja”. Zabava često znači lažnu slobodu, „slobodu u rezervatu”. Njena osnovna funkcija svodi se na odvajanje ljudi od svakodnevnih briga. Međutim, ako je zabava dopuna, privremeno bekstvo u druge prostore, ona začas postaje lažna po sadržaju i smislu. Bežanje od problema, traženje razbibrige, nadoknade i zamene, znači udaljavanje zabave od nas samih, njen pad u dehumanizaciju, koja čoveka vodi u besmisao i „doba praznine”. Mediji bi morali prići ovom problemu dajući munovu dimenziju i novo viđenje onoga što sputava mogućnosti savremenog čoveka. Oni treba da budu u funkciji oslobađanja našihpotencijala, suočavanjasa „onim što je drugo u nama”. Odnos između zabave i ideologije mogao bi se formulisati na sledeći način: što je više briga i strepnji, to je veća potreba za zabavom i spektaklima. U tom pogledu ogromnu ulogu imaju masovni mediji koji prenose spektakle gde se ljudi u gomili i na isti način zabavljaju, potirući svoju individualnost.
Masovni mediji u ogromnim količinama eksploatišu svet zabave. Njihovi serijali o poznatim ličnostima i idolima samo su znak da se zaobilaze urgentni društveni problemi.
Suština masovnih medija sastoji se u tome da odvrate pažnju ljudi. Vodeći ljudi i politička elita kao da poručuju: neka rade nešto drugo, neka nam ne smetaju, neka se zabavljaju. Neka svako postane zaluđen seks-skandalima ili poznatim ličnostima i njihovim problemima, ili nečim sličnim. Bilo čime, samo da nije ozbiljno. Naravno, ozbiljne stvari su za glavne ljude. „Mi” brinemo o tome.
Sociolog kulture, profesor na Filozofskom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu
Dragan Koković
objavljeno: 29.04.2013.
