Izvor: RTS, 15.Avg.2010, 11:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaljubljene u novac
Devojke, koje se popularno nazivaju sponzorušama, poslednjih godina postale su preduzimljivije. I dok sponzoruše u Srbiji drže korak sa svetom, stručnjaci upozoravaju da je sponzoring sve veća pretnja savremenoj kulturi.
Stručnjaci kažu da kriza podstiče nastanak novih društvenih fenomena, a oni stari, poprimaju drugačije razmere. Tako su, širom sveta, poslednjih godina devojke, koje se popularno nazivaju sponzorušama, postale preduzimljivije, a one u Srbiji drže korak >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa svetom. Sponzoring je, upozoravaju stručnjaci, sve veća pretnja savremenoj kulturi.
U Rusiji, najnoviji hit su škole za zavođenje bogatih muškaraca, u Poljskoj, sponzoruše na sajtu pod nazivom "Tražim milionera" otvoreno zahtevaju da sponzor zarađuje najmanje 250.000 evra godišnje. U Srbiji je pokrenuta inicijativa za osnivanje Udruženja sponzoruša.
Taj fenomen mnogi objašnjavaju "nesrećnim devedestim" kada se siromašilo i kada je cvetala "turbo kultura".
"Devojke su počele da se zaljubljuju u novac to jest u njegova prenesena značenja - bilo da su to kola, gajba, ili nakit. To je samo odraz bede u kojoj smo živeli, živimo i živećemo i ne samo materijalna, nego kompletna etička", rekao je pisac Marko Vidojković.
Autorka prve knjige o sponzorušama Maša Rebić tvrdi da su za negativni fenomen podjednako odgovorni i dobrostojeći muškarci, odnosno sponzori.
Prema njenom mišljenju to je "neka razmena dobara gde niko nije ugrožen, jer je pristanak sa obe strane".
Kulturolozi, međutim, upozoravaju na opasnost širenja tog fenomena. Mnoge devojčice danas imaju pogrešne idole, a njihova opšta pomama za garderobom u kojoj izgledaju kao odrasle devojke predstavlja seksualizacija najmlađih i zloupotrebu dece, kažu stručnjaci.
"Kod nas je to nažalost poprimilo velike razmere, jer imamo medije koji promovišu tu vrstu nagonske seksualnosti koja je u funkciji toga da se proda roba. To vodi jednom obezdušenju koje je pogodno tlo za razvijanje nekakvih teza o lagodnom životu bez puno rada, o životu u kome vrednosti nemaju nikakvu ulogu", rekao je kulturolog Vladimir Šćepanović.
Uživanje se promoviše kao vrhunska vrednost, a sa decom se najlakše manipuliše. Kulturolozi tvrde da su mediji ti koji kreiraju ukus najmlađih. Svako objašnjenje da se neprikladnim sadržajima samo ispunjava zahtev publike koja to voli i traži je loš i opasan izgovor.
