Izvor: Politika, 17.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaljubljen u pešačenje
LJubovija – Radojko Dramićanin (79), penzioner iz Ljubovije, ima neobičan hobi. Voli da pešači. svaki dan, već 31 godinu, on prepešači od osam do 10 kilometara.
– Radio sam u SUP-u, u Ljuboviji. Bio sam milicionar, i skoro ceo radni vek obavljao sam pozorničku dužnost. Ponekad po potrebi službe odlazio sam i na teren. Po navršenih 30 godina radnog staža, prvog januara 1976. godine sam penzionisan. Od tada pešačim svakodnevno po pet sati, jer znam da je pešačenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kroz prirodu lek koje može da zameni mnoge lekove i pomogne ljudima. U to sam se i sam uverio. Imao sam visok krvni pritisak, koji je iščezao ubrzo kada sam počeo da pešačim. Na pešačenje odlazim odmah posle doručka, to činim leti i zimi, po snegu i kiši. A kući se vraćam u vreme ručka. Ne volim da pešačim po ravnici, niti se vraćam istim putem sa mesta do kojeg sam pešačio. Zadovoljan sam samo kada pešačim putem ili stazom koji od Ljubovije vode uzbrdo i nizbrdo, pored potoka koji žubore, kroz šume, preko livada na kojima tokom leta cvetaju lekovite trave i njihov miris se širi na sve strane. Kada pešačim ne žurim. Sa sobom ne nosim ni vodu ni hranu. U predelima kroz koje prolazim ima dosta izvora pitke vode, pa kada ožednim na njima se napijem i pored njih odmorim. Ponekad ponesem samo "Politiku" koju usput čitam. Ali, tada usporim korak.
I dok nam Radojko priča kako je on veliki zaljubljenik pešačenja i o svemu onom što je usput video, pitamo ga da li je imao nekih neprijatnosti na tom pešačenju.
– E, pa, u mom dugogodišnjem pešačenju imao sam samo jednu neprijatnost. Bilo je to prošle godine u zimu, sredinom februara. Pešačio sam maršutom koja vodi od Ljubovije preko zaseoka Poljane, u kojem ima nekoliko kuća u kojima niko ne živi, do sela Javora. Pri izlasku iz Poljana preda me je nenadno, iz obližnje šume istrčalo krdo divljih svinja. Bilo ih je više od 20, a predvodila su ih dva krupna vepra, koja su imala velike kljove, od kojih sam se uplašio jer sam pomislio da će me veprovi rastrgnuti. Međutim, na moju sreću svinje su samo u punom trku prošle pored mene. Reći ću vam i to, da sam imao mnogo lepih doživljaja u susretu sa dobrim ljudima. Uz put me je zdravlje dobro služilo i sada mi je dobro.
Koliko je Dramićanin do sada prepešačio, on to tačno ne zna. Kaže da nije vodio o tome evidenciju, ali za 33 godine, koliko to čini, prevalio je blizu desetak hiljada kilometara. Dramićanin kaže da je pocepao 22 para gumenih čizama. A koliko je potrošio vunenih i pamučnih čarapa, to ne zna ni sam niti nam je to mogla reći njegova supruga Ljubica, koja ga svako jutro ispraća na pešačenje.
[objavljeno: ]
