Izvor: RTS, 28.Jun.2013, 16:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žalba na presude Stanišiću i Simatoviću

Tužilaštvo Haškog tribunala uložilo žalbu na oslobađajuću presudu bivšem šefu Službe državne bezbednosti Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću. Iz tužilaštva tvrde i da je raspravno veće primenilo pogrešne pravne standarde i da nije razmotrilo celinu dokaznog materijala.

Žalbu na prvostepenu oslobađajuću presudu, kojom su bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović - Frenki oslobođeni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << krivice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, uložilo je tužilaštvo Haškog tribunala.

U žalbi, koju je potpisao glavni tužilac Serž Bramerc, tužilaštvo ocenjuje da je prvostepeno veće pogrešilo u primeni zakona i tumačenju činjenica kada je utvrdilo da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio nasilni progon srpskog stanovništva sa velikih delova teritorije Hrvatske i BiH, činjenjem zločina.

Po žalbi, sudije nisu dale "razumno obrazloženje" te odluke, niti su u obzir uzele "relevantne dokaze" o tome da su Stanišić i Simatović delili zločinačku nameru drugih učesnika u tom poduhvatu.

Tužioci tvrde i da je, pritom, raspravno veće primenilo pogrešne pravne standarde i da nije razmotrilo celinu dokaznog materijala.

"S obzirom na dokaze, nijedno razumno raspravno veće nije moglo doneti takav zaključak. Jedini razuman zaključak je da su Stanišić i Simatović delili zajedničku zločinačku nameru", ističe se u žalbi.

Tužilac Bramerc žalio se i na nalaz prvostepene presude da Stanišić i Simatović nisu pomagali i podržavali zločine počinjene nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH zato što njihova pomoć, uključujući i slanje "crvenih beretki" na ratišta, nije bila "direktno usmerena" na činjenje zločina.

U žalbi se ocenjuje da je standard "direktne usmerenosti" pogrešno primenjen - kao i u pravosnažnoj oslobađajućoj presudi generalu Momčilu Perišiću - i da odstupa od dugogodišnje sudske prakse Tribunala.

"Na osnovu drugih nalaza samog raspravnog veća i celokupnosti dokaznog materijala, jedini razumni zaključak je da su Stanišić iž Simatović pomogli i podržali zločine iz optužnice", tvrdi tužilaštvo.

U trećoj osnovi žalbe, tužioci su ocenili da je pogrešan i nalaz iz prvostepene presude da Stanišić i Simatović nisu odgovorni za zločine u istočnoj Slavoniji, Zvorniku, Bijeljini i Sanskom Mostu. Izvedeni dokazi, po tužilaštvu, pokazuju, nasuprot tome, da su "svojim delima i propustima" Stanišić i Simatović "značajno doprineli sprovođenju zajedničke zločinačke namere" u tim opštinama, preko lokalne Teritorijalne odbrane, policije i Srpske dobrovoljačke garde koju je predvodio ZZeljko Ražnatović-Arkan.

Tužilaštvo u zaključku traži od žalbenog veća da preinači nalaze prvostepene presude, utvrdi da su Stanisić i Simatović "dali značajan doprinos" udruženom zločinačkom poduhvatu, te zlodela pomagali i podržavali.

Po tužiocima, žalbeno veće bi Stanišića i Simatovića trebalo da proglasi krivim, po svim tačkama optužnice, za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje nesrpskog stanovništva iz delova Hrvatske i BiH, 1991-95, i osudi na "primerene" kazne.

Podrobniju verziju žalbe na prvostepenu presudu Stanišiću i Simatoviću, tužilaštvo će uložiti naknadno.

Bivši načelnik službe DB Jovica Stanišić i komandant Jedinice za specijalne operacije te službe Franko Simatović oslobođeni su krivice u prvostepenom postupku u Haškom sudu, 30. maja.

Veće je presudilo da njih dvojica nisu odgovorni za usmeravanje, organizovanje, opremanje, obučavanje, naoružavanje i finansiranje jedinica Državne bezbednosti Srbije, koje su, kako se navodi u optužnici, ubijale, progonile i deportovale civile Hrvate, bosanske muslimane, bosanske Hrvate i druge nesrbe iz BiH i Hrvatske od 1991. do 1995. godine.

Stanišić i Simatović su u pritvoru Haškog tribunala bili 10 godina, od proleća 2003. godine, ali su često bili privremeno puštani na slobodu tokom trajanja prvostepenog procesa.

Nastavak na RTS...