Izvor: Glas javnosti, Beta, 03.Maj.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žal za maršalom
„Dok je Tito bio živ; nisi smeo ništa reći, ali si bar svugde mogao leći...“ Reči kojima je pesnik nekoć oslikao svoje viđenje maršalove vladavine možda i najbolje objašnjavaju idealizovanje višedecenijske vladavine Josipa Broza, koje ni 29 godina posle njegove smrti u Srbiji i bivšim republikama SFRJ ne jenjava. Na hiljade, uglavnom mladih Slovenaca još pohodi „Kuću cveća“, niču klubovi, kafane i udruženja s Titovim imenom, u Tivtu, negde nadomak Obale maršala Tita, otvoriše >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Konzulat SFRJ, u novosadskom hotelu „Park“ ručava se u „Titovom salonu“, a u dvorištu BIA još rastu četinari koji stablima ispisuju njegovo ime... Štafete, taj simbol odanosti voljenom maršalu, koje su četrdesetak godina kroz SFRJ nosali milioni ljudi, nose se po mnogim gradovima i dan-danas. Ili, što reče „pionirka“ Tijana Dapčević - „sve je isto, samo njega nema“. I još je onih što se pod parolom „Bravar je bio bolji“ bune i bore protiv svih vlasti koje su posle Tita na ovim prostorima bivstvovale.
Gotovo svaki veći grad na prostorima bivše SFRJ ima bar jedan trg ili ulicu koja još nosi Titovo ime, a ima i obnavljanja - na Cetinju će uskoro biti otvorena njegova ulica, posle 17 godina će je opet dobiti i LJubljana. Jer, kako reče slovenački predsednik Danilo Tirk, „maršal Tito je bio velika i kompleksna istorijska ličnost, izuzetno važna za slovenački narod“.
- Za Crnogorce shvatam, jer im je Tito dao državu, ali za Slovence... Nekako mi nije jasno kako im je palo na pamet da ulicu u LJubljani imenuju po njemu, tako brzo po otkrivanju oko 600 masovnih grobnica, u kojima su sahranjene baš žrtve partizanskog terora u Sloveniji - komentariše Srđan Cvetković, autor knjige „Između srpa i čekića“ i istraživač-saradnik u Institutu za savremenu istoriju.
Joška Broz, unuk Titov, s ponosom tvrdi da razlozi za poštovanje lika i dela njegovog dede u društvu kakvo je danas i te kako postoje.
- Prosto, sećaju se ljudi lepšeg života, kad su imali sve što sada nemaju, besplatno se školovali, od plate dizali kuće i vikendice, na kredit kupovali nameštaj, s onim crvenim pasošem putovali po svetu... I bilo je bezbedno, a sad malo-malo, pa nekog ubiju... A, poštuju ga i mladi. Jer, kad dete traži od oca da mu kupi matursko odelo, ovaj mu odmah ispriča kako su onda svi, od deteta čistača do deteta profesora, išli u Trst po garderobu. Bile i te radne akcije, a današnja mladež ima samo drogu i kafiće. Eto, baš 13. jula idem na Cetinje, gde će mu biti podignut spomenik i jedna ulica poneti njegovo ime. Tako je svugde, osim u Srbiji, jer se vlast ovde valjda boji poređenja zbog svega što nam rade s tim porezima, nametima - priča Joška Broz.
Istoričar Srđan Cvetković slaže se da se, kad spomenete Tita, svi sete „fića revolucije“, putovanja i većeg standarda, ali mu se ipak čini da“titoista“ u Srbiji ipak nema baš toliko.
- To je neki uži krug ljudi, uglavnom starijih, koji su posle rata stigli da uživaju u blagodetima komunizma, dok je kod klinaca to nekako više postmodernistički, pomodno...
ČETVRTA JUGOSLAVIJA
Slobodan Vujović, predsednik samo jednog od brojnih Udruženja s imenom Josipa Broza Tita, tvrdi da mu je otvaranje ovakve organizacije u Tivtu bilo i čast i obaveza.
- Nastali smo 15. maja 2007. godine, kad je naše osnivanje odobrio i Brozov unuk Joška... Moj otac je bio Titov saborac, prvoborac, dosta nam je porodice u ratu stradalo, pa je u pitanju bila tradicija... Jer, nama je bilo dobro dok je on bio živ, svi smo onda bili neko i nešto, a sad smo niko i ništa. Bili smo zaštićeni i svi su nas poštovali. Čini mi se da se to bratstvo i jedinstvo sad vraća, jer u koju god bivšu republiku da odete, naći ćete ljude koji još žale za Jugoslavijom - priča Vujović.
U Tivtu, inače, postoji i Generalni konzulat SFRJ, koji je osnovao fotograf Marko Perković. Dosad su, kažu, izdali više od 1.600 pasoša, a čak 60 novih vlasnika crvene „putovnice“ su stranci. Konzulat, inače, radi kao i svako pravo diplomatsko-konzularno predstavništvo, energično reaguju demaršom na svaki pokušaj napada na SFRJ i redovno obeležava državne praznike.
.jpg)
