Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Mar.2015, 14:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakonom o inspekcijskom nadzoru protiv sive ekonomije
Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Kori Udovički, izjavila je danas Tanjugu da je Zakon o inspekcijskom nadzoru na dnevnom redu Skupštine Srbije 1. aprila, a najvažnije je što taj zakon doprinosi upravo direktnom smanjivanju sive ekonomije.
"To nije prvoaprilska šala", rekla je Udovički i naglasila da nadležni više neće moći da prebacuju odgovornost jedni na druge, pogotovo kada su u pitanju neregistrovani subjekti, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << najčešće i prave najveći pritisak u sivoj ekonomiji.
"Sada će sve inspekcije biti nadležne da vrše inspekciju i kod neregistrovanih subjekata, pogotovo u svom sektoru, u svojoj oblasti nadležnosti, ali će čak biti i u obavezi da skrenu pažnju drugim inspekcijama na nepravilnosti, koje se ne tiču njihove oblasti rada, ukoliko je vide", rekla je Udovički.
Ona smatra da to predstavlja značajno zatvaranje "nekih procepa" i mogućnosti za "ping-pong" - da svako kaže da nije nadležan za neku situaciju.
Drugo bitno svojstvo ovog zakona je, istakla je Udovički, što on očekuje od inspekcije uspostavljanje sistema informacione baze, na osnovu kojih će se raditi tačna procena rizika za sve subjekte koji treba da dođu pod nadzor.
Prema njenim rečima, broj nadzora inspekcije zavisiće od procene rizika i ući će u plan rada.
Kada se obavi nadzor, postojaće kontrolna lista čime inspektori mogu da se bave i tako će se značajno zatvoriti prostor za korupciju, objasnila je ona.
"Neće biti više toga da inspekcija kod nekoga ne ode, ''jer su se tako dogovorili''. Mora da postoji jasan razlog kako, ko i zašto ulazi u plan, sa kojom redovnošću i to će se objavljivati, a sa druge strane, nema više toga da ja dođem kod vas, pa vam onda izmišljam i pronalazim stvari, pa radim ovakvo i onakvo tumačenje, kako bih izvukao neku kaznu, ili da nešto stavim u džep, kako vas ne bih kaznio", istakla je Udovički.
Prema njenim rečima, Zakon o inspekcijskom nadzoru neće funkcionisati savršeno, čak ni posle nekoliko godina primene, ali će značajno promeniti privredni ambijent i odgovornost u funkcionisanju javne uprave.
Govoreći o broju državnih agencija, potpredsednica Vlade rekla je Tanjugu da to zavisi od toga kako se tačno definiše.
Ako se pod pojmom "agencija" misli na svaki organ koji nije ministarstvo, ali koji može da bude u okviru ili pod nadležnošću nekog ministarstva, ili da bude neka Uprava, ili Institut, onda agencija ima čak stotinak, ili više, navela je ona.
Dok, prema njenim rečima, ako se uzme samo ono što se zove agencija, a to nije sve što je osnovano Zakonom o agencijama, ali, kako je rekla, ima i ponešto što se zove ''agencija'', a zapravo nije osnovano Zakonom o agencijama, onda ih ima oko dvadesetak.
"Mi vrlo skoro očekujemo da završimo jednu okvirnu analizu tih agencija, koja je deo šire analize svrsishodnosti organizacije naše javne uprave u celini. A onda od maja takođe kreće projekat Svetske banke, koji finansira Evropska unija, kojim ćemo tokom tri godine redom i detaljno da preispitujemo funkcionalnost različitih delova sistema i kako da se reorganizuju", rekla je Udovički.
Ona je objasnila da je to drugi deo procesa optimizacije - "reorganizacija državne uprave" i da će to biti prvi put da se na takav način stvarno preispituje šta nam treba, koje tačno funkcije, kojih imamo višak, koje su zastarele, a šta nam zapravo nedostaje.
"Na putu za Evropsku uniju mi zapravo treba da zaposlimo dosta kadrova, da stvorimo nove delove institucija i nove funkcije i vrlo je važno da za to napravimo mesta", rekla je Udovički.
Osvrćući se na preliminarne rezultate istraživanja Saveta za regionalnu saradnju, koji pokazuju da su Srbi najveći pesimisti u regionu i da manje od 14 odsto populacije smatra da je obrazovanje važno za uspeh u životu, potpredsednica Vlade je rekla da je to "jako zabrinjavajuće", ali je i činjenica da to osećamo i mi svaki dan.
"Preveliki smo pesimisti. Koliko god da treba da uredimo državu bolje, nismo toliko loši koliko mislimo o sebi ovih dana. Ali, konkretno po pitanju obrazovnih profila, to je deo celog ovog pitanja o svrsishodnosti onoga na šta trošimo sredstva. Mi u ovom trenutku svakoj instituciji dajemo za plate i još po malo. A da li su te plate, ti profili rada, ono što nam kao državi i društvu i za nasu budućnost treba, mi to ne preispitujemo dovoljno", istakla je Udovički.
To je razlog što se njeno ministarstvo i ona zalažu za jačanje planiranja i da počne da se sagledava "kuda idemo i šta nam treba". Prema njenim rečima, Ministarstvo prosvete i nauke takođe radi na tome da pripremi što više usmeravanja sredstava i da se napravi sistem koji će da usmerava sredstva i u obrazovanju i u nauci u onom pravcu u kom nam je to potrebno.
Udovički je rekla da se to neće uraditi preko noći, jer to je velika promena i mora da se počene od funkcionalne analize, gde će prvo moći da se sagledaju uopšte cele institucije da li mogu i kojim svrhama da služe.
"A onda, kada ih preuredimo, kako da se ubuduće finansiranje koristi za ono što nam kao društvu treba. A tamo gde je neko recimo profesor, ili naučnik, koji se bavi istraživanjem, ili predavanjem nečeg što nam ne treba, moraće da se prekvalifikovati", rekla je Udovički.
