Izvor: B92, 08.Avg.2010, 23:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakoni čekaju ocenu ustavnosti
Beograd -- Veliki broj zakona i propisa čeka ocenu ustavnosti, a neki predmeti čekaju još od devedesetih godina, piše Danas.
Veliki broj zakona i propisa koji pred Ustavnim sudom čekaju ocenu ustavnosti govore u prilog inflaciji propisa.
Zakoni se donose u velikom broju, ali je to neozbiljno, jer se Narodna skupština koja treba da kreira propise spustila na nivo da samo prihvata predloge Vlade, kaže za Danas Zoran Ivošević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Union i bivši sudija Vrhovnog suda.
Prema njegovim rečima, više od 80 odsto zakona donosi se u skraćenom postupku, o njima se ozbiljno ne raspravlja, a Skupština koja bi trebalo da bude zakonodavno telo nije ništa drugo do glasačka mašina.
Jedan od zakona koji će se verovatno naći pred Ustavnim sudom jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno "Batićev amandman" koji je omogućio funkcionerima da zadrže duple funkcije.
Ocenu ustavnosti čeka i Zakon o podsticanju građevinske industrije, dok su određene odredbe Zakona o informisanju već proglašene neustavnim.
"Mi se ponosimo brojem donetih zakona, a ne njihovim kvalitetom. Budući da zakone pišu činovnici, a može se dogoditi da oni ne poznaju najbolje pravo, onda se prave greške, ne samo pravne, nego i gramatičke i slovne, što dovodi do toga da veliki broj zakona završi na Ustavnom sudu. Potrebno je da Skupština bude pravi zakonodavni organ, da zakone pišu stručnjaci i da se o njima javno raspravlja, a ne da se za desetak dana donose važni zakoni. Kvalitet je važniji od broja, ali izgleda da je u Skupštini obrnuto", objašnjava Ivošević.
On dodaje da se za izmene Zakona o informisanju odmah znalo da nisu u skladu s Ustavom, ali je on ipak izglasan u Skupštini, da bi sada bio osporen. Ivošević ističe i da Ustavni sud nema dovoljno kapaciteta da odgovori na sve zahteve za ocenu ustavnosti, i da postoje "predmeti" još iz devedesetih godina.
Prema njegovim rečima odmah posle donošenja Zakona o radu 1996. godine, predsednik je pokrenuo postupak pred Ustavnim sudom jer je taj pravni akt bio krivotvoren, a u Službenom glasniku su čak osvanule odredbe koje Skupština nikada nije usvojila.
"Postupak pred Ustavnim sudom još nije okončan, kao što nije okončan postupak kada je reč o Zakonu o Vladi gde su dva amandmana u direktnoj suprotnosti i imaju različite pravne posledice", naglašava Ivošević.
Prema mišljenu Nemanje Nenadića izvršnog direktora Transparentnosti Srbija kontrola ustavnosti zakona treba da bude ustaljena praksa, tako da se zakoni pre nego što dođu na dnevni red Skupštine pažljivo razmotre kako bi se utvrdilo da li su saglasni s Ustavom.
"Pretpostavljam da ima dosta zakona koji su u neskladu s Ustavom, ali da niko nije na to još obratio pažnju. Ključnu ulogu u kontroli ustavnosti bi trebalo da ima Republički sekretarijat za zakonodavstvo, ali i Zakonodavni odbor Skupštine, ali mišljenja oba ova tela se zanemaruju i pokazuje se premoć politike u odnosu na pravo", tvrdi Nenadić.
Prema njegovim rečima Srbija ima potrebu da donosi veliki broj zakona, ali se mora voditi računa o njihovom kvalitetu.
"Ubrzanje procedure je išlo na uštrb kvaliteta donetih zakona, ali situacija nije bila bolja ni kada je vreme za raspravu o zakonima u parlamentu bilo duže, jer se ono tada koristilo za stranačku promociju, tako da ni duža procedura ne bi bila garant kvaliteta", naglašava Nenadić.
On ističe i da je odsustvo javne rasprave jedan od problema.
"Pojedina ministarstva organizuju javne rasprave, neka to ne čine , a i ona koja organizuju razmatranje, to rade na svoju ruku. Rasprave nisu standardizovane i ne garantuju da će se mišljenje zainteresovanih strana uzeti u obzir prilikom pisanja zakona", ističe Nenadić.
