Izvor: Blic, 02.Apr.2012, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon za Iliju Čvorovića
Nema više gotovo nikoga u Srbiji ko ne traži da se otvore dosijei tajnih službi od Drugog svetskog rata, pa sve do danas. Stranke, mahom, objašnjavaju da su odavno za otkrivanje svih tajni i zdušno zahtevaju da se otvore takozvani arhivi represije, ili barem ono što je ostalo od njih. Stranački konsenzus, i pored upozorenja da je pitanje osetljivo, uočljiv je posebno posle zahteva Evropskog parlamenta da se izglasa zakon o otvaranju dosijea. Nijedna partija se ne boji Ilije Čvorovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u svojim redovima. Ni Ministarstvo pravde nije protiv, ali dosijei iz vremena progona političkih i ideoloških protivnika komunizma, kako „unutrašnjih“ tako i iz „neprijateljske emigracije“, još skupljaju memlu u nekom zaboravljenom depou. Balkanske špijune još čuva zemlja podeljena na partizane i četnike, a i do danas važi da - samo Ozna sve dozna.
Teško breme nasleđa autoritarnih režima nosile su mnoge zemlje, a odmah posle rata s tim su se suočile Nemačka i Italija, pa i predvodnica revolucije - Rusija. Vreme sramne prošlosti, mnogo teže od naše, prezreli su i ostavili iza sebe.
Izglasavanje zakona u Srbiji značajno je i zbog prošlosti, postupaka za rehabilitaciju žrtava. Gorku lekciju iz istorije moramo naučiti posebno zbog budućnosti, da današnje službe budu svesne da će njihovi postupci u dogledno vreme biti na sudu javnosti, i da ih pred potomcima neće kriti partije, ideologije ili „službe". I na kraju sve dosijee, adekvatno obrađene i zaštićene, treba čuvati u arhivama - ustanovama narodnog pamćenja. To je nacionalni interes.
