Izvor: Politika, 28.Jan.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon uzbunio uzbunjivače
Nesporazum izbio zbog sastava i finansiranja radnih grupa
Radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave završila je izradu radne verzije Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača i dokument se od decembra nalazi u javnoj raspravi. Međutim, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić smatra da je verzija koju je proletos izradila njegova kancelarija, kvalitetnija od sadašnje, jer predviđa veću zaštitu za one koji u svojim sredinama ukazuju na slučajeve korupcije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nezvanično, međutim, može se saznati da je nesporazum izbio zbog sastava i finansiranja radnih grupa.
Vladimir Radomirović, glavni urednik portala „Pištaljka”, kaže da je u radnoj grupi koju je oformilo Ministarstvo pravde bilo i dvoje uzbunjivača – Biljana Mraović, sudija iz Šapca, i Slobodan Marinković, policijski inspektor iz Beograda.
– U radnoj grupi, osim dvoje uzbunjivača i mene, kao borca za prava uzbunjivača, bili su još i sudije, tužioci, predstavnici Privredne komore Srbije, sindikata, a radnu grupu je sve vreme savetovao poznati američki stručnjak Tom Divajn. Uključio se i Savet Evrope, koji je angažovao dvojicu evropskih stručnjaka da analiziraju nacrt i daju komentare, a ovaj zakon se pominje i u skrininzima EU – kaže Radomirović.
Javna rasprava će trajati do 31. januara i u njoj će da učestvuju i drugi stručnjaci, uključujući i članove Međunarodne mreže za uzbunjivanje. Kada se okonča javna rasprava, radna grupa će razmotriti sve komentare i predložiti konačnu verziju nacrta koji ide u dalju proceduru.
– Poverenik za informacije od javnog značaja napravio je u maju prošle godine jedan model zakona o uzbunjivačima, koji je poslužio radnoj grupi kao polazna osnova. Međutim, smatram da taj model nije bio dobar, jer je davao protivustavna ovlašćenja zaštitniku građana, nije pružao dovoljnu zaštitu zaposlenima u privatnom sektoru i pretio je uzbunjivačima zatvorskim kaznama, što je skandalozno – napominje Radomirović.
Poverenik Rodoljub Šabić nije želeo da komentariše radnu verziju nacrta koju je predstavilo ministarstvo, ali je u svom blogu na B 92 zapisao da je model zakona koji je prošle godine ponudio na usvajanje bio konačni rezultat projekta koji je realizovao uz podršku Velike Britanije i Holandije, a koji je trajao više meseci. Šabić objašnjava da je globalna mreža „Transparensi internešenel” zatražila da im njegov model u celosti stavi na raspolaganje, kako bi ga nudili zemljama koje nemaju zakon o uzbunjivačima, ali da se ministarstvo odlučilo da radi drugačiju verziju zakona.
„Smatra se da najširi, najkompletniji koncepti zaštite uzbunjivača (najdoslednije sprovedeni u SAD) podrazumevaju nekakva ’tri stuba’: 1) nagradu za uzbunjivače, 2) što oštriju pretnju onima koji ugrožavaju uzbunjivača, 3) zaštitu uzbunjivača u užem smislu.
Model koji je napravila radna grupa formirana u okviru ’mog’projekta podrazumevao je sva ’tri stuba’”, piše Šabić i napominje da model radne grupe Ministarstva pravde ne predviđa nikakvu nagradu za uzbunjivače, niti krivičnu odgovornost za odmazdu prema njima.
„Izbori će, znamo, biti održani sredinom marta. Računajući na vreme potrebno za utvrđivanje rezultata, eventualne žalbe i tužbe, to jest eventualna ponavljanja izbora na nekim mestima, teško je verovati da je konstituisanje novog parlamenta moguće pre početka ili pre sredine aprila”, poručuje Šabić.
Mirjana Mihajlović, savetnik ministra pravde i državne uprave i zamenik predsednika radne grupe za izradu zakona o zaštiti uzbunjivača, kaže za „Politiku” da je Šabićev model predstavljao osnovu za izradu nacrta zakona i da je on na taj način dao veliki doprinos. Zakon, kako objašnjava, na jedinstven način treba da reguliše pitanje zaštite uzbunjivače.
– Mi smo vodeći u regionu, s obzirom na to da nijedna zemlja u okruženju nema ovakav zakon. Značajna razlika u odnosu na prethodno stanje, jeste to što nacrt zakona predviđa zaštitu uzbunjivača ne samo u javnom već i u privatnom sektoru, a konačnu zaštitu uzbunjivačima daju sudovi, s tim što postoji privremena i trajna zaštita. Privremena znači da sud odlaže dejstvo pravnog akta, to jest zamrzne situaciju koja je postojala pre nego što je uzbunjivač dobio, na primer, otkaz ugovora o radu zbog uzbunjivanja. Trajna zaštita predstavlja konačnu odluku suda – kaže Mihajlovićeva.
Prema njenim rečima, izbori neće ugroziti dinamiku donošenja zakona.
– S obzirom na to da idu izbori, mi ćemo sve vreme primati komentare i ekspertize zainteresovane stručne javnosti, sve dok se ne steknu uslovi da zakon bude upućen u dalju proceduru. To praktično znači da izbori ni na koji način neće usporiti donošenje zakona, a mi ćemo sve vreme raditi na njegovom poboljšavanju – objašnjava Mihajlovićeva.
B. Bilbija
objavljeno: 28.01.2014.
