Izvor: Politika, 14.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon topuza
Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija u zajedničkom pismu objašnjavaju svetu da su pregovori o Kosovu završeni, jer su "iscrpljene sve mogućnosti za dogovor". Šef slovenačke diplomatije Rupel to plastično opisuje, citirajući kolegu koji je na poslednjem sastanku ministara Evropske unije rekao da "treba priznati realnost na Kosovu, ali tek posle predsedničkih izbora u Srbiji".
Evropske diplomate su godinama krstarile Balkanom objašnjavajući zašto je bolje sto godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pregovarati nego jedan jedini dan ratovati. Najzad, nije li Evropa sazdana na kompromisima?
Do sada je elita evropske politike iskazivala gadljivost prema "realnosti" zatečenoj na terenu - zbog poštovanja integriteta postojećih država i ostalih ideala koji čine srce i dušu moderne Evrope odbacivane su težnje pobunjenih manjina svuda gde bi poželele da odvoje deo teritorije od matične države. Od Gruzije pa do Maroka, granice tih država za Vašington i Brisel bile su sveti oslonac mira, a pregovori put za traženje rešenja.
U Irskoj se pregovaralo pola veka. Uprkos tome, pregovarači nisu radili pod pritiskom "krajnjeg roka". Isto važi za Bliski istok - zar je neko optužio Izraelce da pregovaranjem kradu vreme? Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj je predsednik Buš hteo da nametne "vozni red" pregovora u Anapolisu otkazana je navrat-nanos posle intervencije izraelskog ambasadora. Javio je Tel Avivu da bi se Izrael mogao naći na tapetu kao kršitelj rezolucije UN ukoliko bi rok za pregovore iscurio, a razgovori u Anapolisu završili u ćorsokaku. Pošto je Tel Aviv podigao uzbunu, SAD otkazuju zasedanje Saveta bezbednosti koje su prethodno sazvale. U Anapolisu teku pregovori. Bez krajnjih ciljeva i bez krajnjih rokova.
Krizna grupa izveštava da je slično i u slučaju Nagorno-Karabaha. "Trojka", koju čine SAD, Rusija i Francuska (u ime EU), zaključila je, o pitanju sporne oblasti između Azerbejdžana i Jermenije, da je "dostignuta granica kreativnosti", ali bez uspeha, te da dodatni susreti ne bi doneli ništa novo. Uprkos tome, "trojka" savetuje suprotstavljenim stranama da nastave da rade zajedno "kako bi našle obostrano prihvatljivo rešenje". Kompromis je poželjan, a "krajnji rokovi" nigde nisu prepreka za dalje pregovore, izuzev u slučaju - Kosova?
Možda je priznanje secesije, nametanje rešenja - novi kurs evropske politike? U tom slučaju bi Ahtisari za jedno popodne mogao da reši sve krize po svetu i još bi mu ostalo vremena da po istom receptu "popravi" granice u Evropi. Tako bi realnost bila priznata svuda.
Takva politika ima manu, a feler nije mali - ako Brisel odbaci tekovine međunarodnog prava i prihvati politiku "might is right" (moć je zakon), vodilju velikih sila na čelu sa SAD, onda to znači da više nema univerzalnih principa koji važe jednako za sve. A ukoliko evropska većina to potvrdi na primeru Kosova, ko će u sutrašnjem svetu prezati da uzme zakon u svoje ruke?
U pravu će biti najjači - ko pobedi u tuči, radiće šta mu se prohte. Srbija bi mogla da postane prva žrtva diplomatije topuza, ali sigurno ne i poslednja.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 14/12/2007]
