Izvor: Danas, 08.Sep.2014, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon tera univerzitete na promene
Beograd - Izmene Zakona o visokom obrazovanju, o kojima se trenutno raspravlja u parlamentu, konačno će naterati univerzitete da uspostave minimalne kriterijume za izbor u zvanja nastavnika. Oni biti obavezujući za sve visokoškolske ustanove u Srbiji, bez obzira da li su u državnom ili privatnom vlasništvu.
Ako predlog Ministarstva prosvete bude usvojen, Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) moraće u roku od šest meseci da predloži minimalne uslove za izbor u docenta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << vanrednog i redovnog profesora, a Nacionalni savet za visoko obrazovanje imaće najviše tri meseca da te kriterijume utvrdi. Time će biti prekinuta dugogodišnja praksa munjevitog napredovanja u karijeri, ali i slučajevi da nastavnici u istim zvanjima imaju različite kvalifikacije ili da se u zvanje redovnog profesora biraju ljudi bez ijednog objavljenog naučnog rada.
Izvesno je da će ovaj delikatan posao sačekati novi saziv Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, jer postojećem mandat ističe krajem godine, a članovi KONUS (čine ga predstavnici svih državnih i privatnih univerziteta) nisu ni blizu kompromisa šta bi trebalo da budu ključni parametri prilikom izbora u nastavnička zvanja. Brojni raniji pokušaji da se ovo pitanje reši i uspostavi donji prag ispod kojeg se ne sme ići, propali su zbog otpora unutar akademske zajednice.
- Nisam preveliki optimista. Radna grupa koju je formirao KONUS, sa zadatkom da napravi početni predlog, preko leta se nije sastajala. Nacionalni savet za visoko obrazovanje može brzo da radi, ali treba da dobije predlog KONUS-a - kaže za Danas Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta i član pomenute radne grupe.
S druge strane, predsednik KONUS-a Vladimir Bumbaširević očekuje da će na narednoj sednici Rektorskog saveta krajem septembra „biti spreman bar neki nacrt o kojem će se diskutovati“. On dodaje da je Beogradski univerzitet utvrdio smernice kojima bi radna grupa za izradu predloga minimalnih kriterijuma trebalo da se rukovodi, ali da ne zna jesu li taj posao preko leta završili i drugi univerziteti.
- Stav Beogradskog univerziteta (BU) je da rezultati naučnoistraživačkog rada moraju biti jedan od nezaobilaznih kriterijuma prilikom izbora u zvanja, ali pitanje kvantiteta još nije razrešeno. Jedan od predloga je da se ti procenti vežu za kriterijume za izbor u naučna zvanja - kaže za Danas Bumbaširević.
Prorektor za finansije BU Miodrag Popović podseća da je taj univerzitet još 2007. utvrdio interne kriterijume, koji su nekim fakultetima u tom trenutku bili prestrogi, dok su oni koji su ih smatrali blagim, sami dodatno podigli lestvicu.
- Sigurno je da će predlog Konferencije univerziteta Srbije biti blaži od internih kriterijuma Beogradskog univerziteta, jer će se odnositi na celu zemlju - kaže Popović.
Komentarišući protivljenje nekih privatnih univerzitet da naučnoistraživački rad bude ključan pri izboru u nastavnička zvanja, Popović kaže da će tako biti dokle god doktorske studije postoje na svim univerzitetima u Srbiji.
Kako do zvanja?
Da bi neko bio biran u više zvanje, mora da ostvari rezultate u nastavnom i naučnoistraživačkom radu, da pokaže stručno-profesionalni doprinos, zatim doprinos akademskoj i široj zajednici, kao i u saradnji sa visokoobrazovnim i naučnim institucijama u zemlji i inostranstvu. U akademskoj zajednici lome se koplja oko naučnoistraživačkog rada, čiji je jedan od ključnih pokazatelja broj radova u međunarodno priznatim časopisima. Većina privatnih univerziteta protivi se da taj kriterijum bude dominantan.
Konkurs za đačke stipendije
Beograd - Učenici srednjih škola do 30. septembra mogu da se prijave na konkurs Ministarstva prosvete za dodelu stipendija i kredita za školsku 2014/2015. godinu. Pravo na kredit ili stipendiju imaju svi đaci čije se školovanje finansira iz budžeta, koji su prvi put upisani u određeni razred u tekućoj školskoj godini, imaju državljanstvo Srbije i čiji roditelji ili staratelji žive na teritoriji naše države. Uslov je i da nisu ponavljali razred. Za kredite i stipendije mogu konkurisati i učenici iz osetljivih društvenih grupa, kao i đaci od prvog do trećeg razreda srednjih škola koji se školuju za deficitarna zanimanja. Učenici prijave mogu preuzeti u svojoj školi. Mesečni iznos kredita i stipendija je 5.400 dinara i isplaćuju se u 10 rata.
