Izvor: Blic, 20.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon protiv fakulteta
Zakon protiv fakulteta
Prednacrt zakona o visokom obrazovanju je nefunkcionalan i praktično neprimenjiv. Ukidanje statusa pravnog lica fakultetima dovelo bi do sive ekonomije i privatnog biznisa na visokoškolskim ustanovama, jer one ne bi imale pravo da raspolažu niti da stiču sredstva od usluga na tržištu. Zadržavanjem statusa mi ne bismo odstupili od evropskih standarda i Bolonjske deklaracije, kao što kaže Ministarstvo prosvete, jer ta deklaracija uopšte ne reguliše >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << strukturalnu organizaciju univerziteta, a takav način organizacije zadržao je i visokoškolski sistem Slovenije i Hrvatske, rekla je na jednoj od sednica Nastavno-naučnog veća BU, rektor Marija Bogdanović iznoseći primedbe na Prednacrt zakona o visokom obrazovanju.
- Ne vidim racionalan razlog za ukidanje fakulteta. To bi onda izgledalo ovako: dođe kod nas kolega profesor sa nekog evropskog univerziteta i kaže - naš fakultet je osnovan 1800 i neke godine, a mi na to, jedino što možemo da kažemo je - naš fakultet je osnovan 2003. godine - govori za 'Blic' dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Vladimir Milić.
Još jedna od kritika dekana Milića odnosi se na skraćivanje trajanja fakultetskog obrazovanja.
- Uz sve uvažavanje Bolonjske deklaracije, ljudi su ipak mišljenja da studije ne mogu da se snize na tri godine, kao što je predloženo. Neka mi neko objasni kako da fakulteti sažmu gradivo četiri ili pet godina studija u tri, a da se uz to ispoštuje još jedna odredba novog zakona - uvođenje studiranja godina za godinu, što znači da se ukine prenošenje ispita u narednu godinu studija - kaže Milić.
Prema mišljenju članova Nastavno-naučnog veća BU, formiranjem novog tela - Nacionalnog saveta, omogućiće se mešanje politike u obrazovanje, tako što zadnju reč u izboru njegovih članova (moć da potvrdi ili odbije) ima Vlada. Članove treba da imenuje Skupština a ne Vlada, jer će se time obezbediti autonomija članstva u odnosu na državnu strukturu.
- Prednacrt uopšte ne tretira kriterijume za izbor nastavnika i saradnika, već se to ostavlja fakultetima i višim školama. Tako ispada da svaka ustanova može da izabere koga hoće i kako hoće, čime se ostavlja dovoljno prostora za mahinacije koje koriste naročito više škole i privatni fakulteti. Drugo, kroz Nacionalni savet izvršena je strahovita centralizacija, jer tako neko iz saveta ima pravo da odluči hoće li ili neće neki fakultet dobiti status pravnog lica. Pri tom, za akreditaciju visokoškolskih ustanova ostavljen je rok do 2007. godine, a dotle privatni fakulteti mogu normalno da funkcionišu uz privremene dozvole koje su dobili na časnu reč. Za to vreme, deci koja upisuju te fakultete niko ne garantuje šta će biti sa njima ako se ti fakulteti zatvore, gde će onda oni. Mi smatramo da se do 2006. godine, kada zakon treba potpuno da se implementira, mora znati sa čim tačno raspolažemo - rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Branko Medojević.
Predstavnici Beogradskog univerziteta izrazili su i protivljenje predviđenom formiranju odbora za profesionalnu etiku, uz obrazloženje da BU već ima i etički kodeks i sud časti.
- Nije tačno ni da je veliki stepen nesaglasnosti drugih univerziteta u Srbiji sa stavom BU. Po prvi put su svi članovi veća BU saglasni po nekom pitanju, zajednica pravnih fakulteta jednoglasno je odbila prednacrt, a slično je i sa zajednicama ekonomskih i medicinskih fakulteta u Srbiji koji se slažu sa predlozima BU - istakao je profesor Pravnog fakulteta Sima Avramović. J. S.
