Izvor: Politika, 26.Maj.2013, 12:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zakon o poreklu imovine kao vruć krompir

Izrada ključnog antikorupcijskog propisa tek treba da počne, a vicepremijer Vučić smatra da će se pred poslanicima naći već 15. juna

Zakon o poreklu imovine, ključni propis u borbi protiv korupcije, Vlada Srbije najavljuje od početka svog mandata. O donošenju ovog propisa govori se još od 2001. godine, ali ga svaka vlast prebacuje nekoj sledećoj kao vruć krompir.

Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić rekao je da će nacrt zakona biti pred poslanicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već 15. juna, uprkos tome što još nije formirana ni radna grupa za izradu zakona, niti je razjašnjeno da li će se izradom tog propisa baviti Ministarstvo pravde ili Ministarstvo finansija.

Pre toga, nacrt je najavljivan za januar, februar i mart. Rokovi za donošenje ovog, po mnogo čemu prioritetnog zakona, pomeraju se, čini se, unedogled. Zašto je tako, može samo da se nagađa.

Da je prihvaćen i donet onda kada se pokazala potreba za njim, taj bi zakon ispravio nepravde i preventivno delovao u zaustavljanju korupcije. Nedonošenje tog zakona pospešilo je korupciju sledećih godina i raširilo je još više. U Ministarstvu pravde veruju da bi i samo donošenje zakona o poreklu imovine delovalo preventivno, ali njega i dalje nema.

Po sadašnjem zakonu, ako funkcioneri prikriju ili prijave lažnu imovinu, podležu krivičnom gonjenju, a kazna je od šest meseci do pet godina zatvora. Zakonom o poreklu imovine, koji se smatra za prvi sistemski antikorupcijski zakon u svakoj državi, ne bi se pratila samo imovina funkcionera i političara, već i svih onih na koje funkcioneri mogu imovinu da prepišu.

Takođe, ovim zakonom se prate sve vrste nelegalnosti u svim oblastima privređivanja, ali i imovina stečena na kriminalan način.

U prvoj fazi primene ovog zakona bila bi ispitana imovina svih organa uključenih aktivno u borbu protiv korupcije: policije, tužilaštva, sudstva, poreskih organa, carinske službe i inspekcijskih službi.

Jedna od ideja koja se mogla čuti na raspravama o budućem zakonu jeste i formiranje posebnih odeljenja u okviru policije, tužilaštva i sudova. Svima njima bila bi proverena imovina u prvih šest meseci primene zakona.

Imovina za koju nemaju valjane dokaze bila bi oduzeta, oni bi morali da napuste ove državne organe, a u slučaju da postoje materijalni dokazi za nelegalno stečenu imovinu, oni bi bili procesuirani.

Stručnjaci koji se bave ovom oblašću predlažu da u sledećoj fazi, koja bi trajala još šest meseci, bude ispitana imovina 600 ljudi sa spiska koji su 1999. sačinile zapadne zemlje, među kojima se nalaze mnogi koji su devedesetih godina stekli ogromno bogatstvo, kada je većina stanovništva živela u siromaštvu.

U trećoj fazi otpočela bi provera svih čija imovina premašuje 500.000 evra. Zakon bi mogao kasnije, kada bude dao rezultate, kao u SAD, da bude uključen u poreske zakone.

Na konferencijama o iskorenjivanju korupcije pominju se primeri Hongkonga i Brazila. U Hongkongu je 2002. godine uspostavljena Nezavisna komisija protiv korupcije i u okviru nje Odeljenje za operacije sa četiri istražna ogranka i hiljadu istražitelja.

Ti ljudi provereni su na osnovu intelektualnih sposobnosti, stručnosti i moralnog integriteta. Oni su za šest godina izuzetno korumpirani Hongkong izvukli i uspeli da uključe u grupu 20 zemalja u svetu u kojima se korupcija javlja kao redak slučaj.

Slično se desilo u Brazilu, posle izbora Lule da Silve za predsednika. Taj nekadašnji levičarski sindikalni vođa zaustavio je korupciju u Brazilu. Zaustavljanjem korupcije i socijalnim programima izvukao je najmanje 20 miliona Brazilaca iz siromaštva i pokrenuo privredni razvoj ove zemlje.

Brazil se posle njegova dva mandata, od 2002. do kraja 2010. godine, ne samo iščupao iz ekonomskih i socijalnih problema, nego i čvrsto pozicionirao među 10 najrazvijenijih zemalja sveta. Odlučnost jednog čoveka, pretočena u sistemske mere, dala je za kratko vreme ogromne rezultate.

U Ministarstvu pravde nismo uspeli da dobijemo zvaničan odgovor na pitanja zbog čega se tako dugo odlaže izrada nacrta zakona o poreklu imovine i da li je moguće da se predlog nađe pred poslanicima Skupštine Srbije do 15. juna, kako je najavio Vučić.

Nezvanično nam je rečeno da bi izradi takvog propisa morala da prethodi detaljna analiza stanja i uključivanje i povezivanje više institucija.

U ministarstvu su se, kako kažu, bavili izmenama i dopunama više od 10 postojećih zakona, kao i drugim zakonodavnim aktivnostima koje su morale biti sprovedene zbog potreba pravosuđa i usklađivanja naše i evropske pravne normative, u cilju dobijanja datuma početka pregovora o pristupanju EU.

Dorotea Čarnić

objavljeno: 26/05/2013

Nastavak na Politika...