Izvor: B92, 02.Okt.2007, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zaključci njujorških pregovora

Dobro veče. Jedino u čemu su se srpska i albanska strana dogovorile na takozvanim direktnim pregovorima u Njujorku je da će se ponovo naći u Briselu 14. oktobra. Srpska strana ponovila je svoju ponudu o suštinskoj autonomiji, a Albanci su to prečuli i Beogradu nude ugovor o prijateljstvu dve suverene i nezavisne države. Među pregovaračima je bio i večerašnji gost Poligrafa ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, dobro veče i dobrodošli. Čuli smo posle ovih, kako se najavljivalo, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prvih direktnih pregovora, da je bila konstruktivna atmosfera. Čini se da osim te konstruktivne atmosfere i tog Brisela, bar po izjavama, bez obzira koliko su optimistične, ništa novo nije desilo. Da li je to pravi utisak?

Jeremić: Mislim da je još jedan važan zaključak sa njujorškog sastanka, a to je jedno eksplicitno obavezivanje svih strana, pre svega pregovaračkih strana, da ni pod kakvim okolnostima neće pribegavati nasilju, niti pretnjama nasiljem. I mislim da je to još jedan od važnih zaključaka njujorškog sastanka koji ste zaboravili da spomenete na samom početku.

B92: Znači, neće više biti pretnji silom koje su dolazile iz kabineta ovdašnje Vlade?

Jeremić: Ne, što se tiče Srbije, Srbija je na jedan vrlo eksplicitan način stavila do znanja, što je inače stavljala do znanja i od samog početka ovog procesa, da mi nikada nećemo pribegavati upotrebi sile. To nije bio slučaj i sa albanskom stranom.

B92: Dobro, bilo je i odavde izjava, priznaćete, gospodin Proroković, vrlo se komentarisalo to. Ne bih da sad mnogo pričamo o tome, ali to je bilo, moram da Vam skrenem pažnju.

Jeremić: Mislim da je izuzetno važno da o tome razgovaramo zbog toga što je ta konkretna izjava u Njujork Tajmsu bila predmet razgovora na sednici Vlade i tom prilikom ministar Samardžić je rekao da je gospodin Proroković bio pogrešno interpretiran u Njujork Tajmsu. Prema tome, ovo je vrlo važno, Srbija ne preti nasiljem, neće pretiti nasiljem i mislim da je jedna od važnih pobeda za naš diplomatski nastup u ovoj fazi pregovora to što smo se na kraju obavezali svi zajedno, a pre svega albanska strana da upotreba nasilja neće biti parametar u ovim političkim pregovorima.

B92: O čemu je zapravo bilo reči na tim direktnim pregovorima? To je bio jedan dan, par sati ste pričali, šta je razlika između pregovora u Njujorku i onih prethodnih koji su bili u Beču, pošto se čini da ste se vratili sa istom pozicijom, čak možda Albanci korak dalje, oni nude taj famozni ugovor o dobrosusedskim odnosima.

Jeremić: Pa, fundamentalna razlika između pregovora koje je vodio Marti Ahtisari i ovih pregovora sada je da se konačno na stolu nalaze predlozi strana. Odnosno, mi smo po prvi put u Njujorku razgovarali o predlogu Srbije o suštinskoj autonomiji.

B92: Jeste zaista razgovarali direktno?

Jeremić: Da, apsolutno, razgovor je bio interaktivnog karaktera.

B92: I kako je to izgledalo, pričajte.

Jeremić: Mislim, vrlo je važno da se razume da je ovaj... razgovor koji je vodio Ahtisari su uvek bili takvi da Ahtisari izađe sa nekim papirom i da onda strane daju svoje mišljenje o tom papiru koji je on izneo. Ovo je bio prvi put da je srpska strana iznela svoj predlog o suštinskoj autonomiji i o tome se direktno razgovaralo na njujorškom sastanku. Znači, mi nastavljamo dalje u Briselu u tom smislu.

B92: Gospodine Jeremiću, to je forma, sadržinski šta se promenilo?

Jeremić: Znate kako, što se tiče tih pregovora mi moramo pre svega da uspostavimo adekvatno formu ne bi li došli do suštinskog razgovora o onome o čemu mi želimo da razgovaramo.

B92: Jako dugo treba da se ta forma očigledno postigne.

Jeremić: Jako je dugo trebalo, ali na kraju smo se za to izborili, to nije bio slučaj do sada. Sada smo se za to izborili i mogu da vam kažem da je prva tačka razgovora koji su zakazani za 14. oktobar u Beču predlog o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije i da su se Albanci složili da o tome razgovaraju.

B92: To čini se baš i nije tako sudeći po današnjoj izjavi portparola pregovaračkog tima Skendera Hisenija koji kaže da je jedino platforma koju oni nude, znači, taj sporazum za saradnju, dobrosusedstvo i prijateljstvo sa Srbijom, da će do kraja pregovora ova platforma predstavljati osovinu oko koje će se formirati stavovi i pozicija Kosova u nastavku pregovora.

Jeremić: Bez obzira na izjave pregovarača, prištinskih pregovarača, mi smo se u Njujorku dogovorili oko dnevnog reda sednice.

B92: Da, ali šta to znači, Vi ćete ponovo izneti svoj predlog o suštinskoj autonomiji, obrazložiti ga i šta očekujete da ćete čuti s druge strane?

Jeremić: Mi smo spremni da odgovorimo na bilo koje pitanje koje može doći sa albanske strane.

B92: Ali čini se da oni ne žele da pričaju o statusu.

Jeremić: Oni su se složili s dnevnim redom u Njujorku, prema tome, bez obzira na to kakve izjave daju određeni prištinski pregovarači, albanska strana se složila o tome da razgovara o srpskom predlogu o suštinskoj autonomiji, i to je mislim jedan kvalitetan korak unapred, ako se ima u obzir to da smo proveli skoro dve godine u pregovaračkom procesu uglavnom pod rukovodstvom Martija Ahtisarija, u kome se ni u jednom trenutku nije pričalo o suštini budućeg statusa Kosova i Metohije.

B92: Vi ste uoči razgovora rekli da je Srbija spremna da učini velike ustupke kosovskim Albancima. Kakvi su to ustupci i da li je o tome bilo reči u Njujorku?

Jeremić: Pre svega, mislim da je važno da se shvati koja je filozofija našeg predloga. Filozofija našeg predloga je da postoji Kosovo kao jedna teritorija kojoj treba odrediti budući status. Budući status se određuje na sledeći način - diskutuje se raspodela takozvanih nadležnosti, političkih nadležnosti, koje će političke nadležnosti biti u Prištini, a koje političke nadležnosti za rukovođenje tom teritorijom zadržava Beograd. Prema tome, postoji podela na ta zadržana prava, odnosno prava koja su direktno vezana za prerogative suverenosti, to su prava koja zadržava Beograd i ona devolvirana prava, odnosno prava koja su data autonomnoj pokrajini. Naša fleksibilnost se sadrži u tome da smo spremni da razgovaramo o tome koju vrstu nadležnosti smo spremni da prepustimo Prištini. I mi smo na samom početku izašli sa jednom izuzetno širokogrudom ponudom u kome čak i neka prava koja inače normalno su prerogativi suverenih država smo spremni da devolviramo Prištini.

B92: Ali Vi, gospodine Jeremiću, nemate sagovornike na drugoj strani, pošto Albanci to i dalje odbijaju, njihove izjave, i premijera Čekua i svih ostalih posle Njujorka su da oni apsolutno o tome neće da razgovaraju. Koliko je to, uslovno rečeno, taktičko gubljenje vremena, odnosno možda, taktika obe strane, jer se kaže da će ipak trojka doneti konačno rešenje?

Jeremić: Naravno, svaki početak je težak.

B92: Ovo nije početak, već jako dugo traju pregovori.

Jeremić: Ne, ovo je prvi put da se u ovoj etapi pregovaračkog procesa direktno sučeljavamo, i normalno je da obe strane dođu sa svojim jakim, maksimalnim pozicijama i ja mislim da činjenica da nastavljamo te pregovore je zapravo jedan korak u pravom pravcu. Što se nas tiče mi smo spremni da pregovore vodimo do onog trenutka dok ne bude bio postignut kompromis.

B92: Ali to može da bude beskrajno, sudeći kako ste... i srpska i albanska pregovaračka strana je ukopana u svojim pozicijama i to može da traje.

Jeremić: Mi ne bi voleli da to bude beskrajno, ali naša je pozicija principijelnog karaktera i da pregovori treba da traju do onog trenutka dok ne bude nađeno i ispregovarano rešenje, odnosno uzajamno prihvatljivo rešenje.

B92: Da, ali nisu Srbi i Albanci sami u prostoru i vremenu već Vas, i sve nas, posmatra međunarodna zajednica. Evo, ja ću vam skrenuti pažnju na današnju izjavu američkog ambasadora u Srbiji, gospodina Kamerona Mantera koji kaže - ukoliko ne budu u mogućnosti da dođu do zajedničkog rešenja mi ćemo snažno podržati nadgledanu nezavisnost Kosova prema Ahtisarijevom planu. To je rekao gospodin ambasador i preneo jednu vrlo poznatu poruku Sjedinjenih američkih država. Dakle, ne može se beskrajno pregovarati. Postoji li nekakav red poteza koji bar imate u planu kada je reč o budućim pregovorima do 10. decembra?

Jeremić: Što se tiče samog 10. decembra, taj 10. decembar je izuzetno važan datum zbog toga što će pregovaračka trojka podneti svoj izveštaj generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Mi bi jako voleli da taj izveštaj sadrži elemente, ako ne i celokupno kompromisno rešenje za koje se Beograd zalaže. Ukoliko to ne bude slučaj mi smo spremni da nastavljamo pregovore. Nama je poznato da postoje mišljenja određenih država, neke od njih su izuzetno moćne, neke od njih su super sile.

B92: Ta mišljenja će biti presudna.

Jeremić: Apsolutno, mišljenje međunarodne zajednice će imati kritičnu težinu, kako u ovom periodu pre 10. decembra, tako i u tom periodu nakon 10. decembra. I naš je diplomatski zadatak da se izborimo za preovlađujući stav u međunarodnoj zajednici da ovaj proces mora biti okončan kompromisnim rešenjem. To je jedan paralelni front na kome se krećemo. Postoji jedan front, to je front pregovora, direktni pregovori koji su otpočeli, ali postoji jedan drugi paralelni front i taj paralelni front je na primer bio izuzetno evidentan u Njujorku tokom zasedanja generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Mi se na diplomatskom planu širom kugle, zemaljske kugle borimo za političku podršku našem stavu da jedino kompromisno rešenje podržano na kraju krajeva od strana, kao i od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija je rešenje koje može doneti mir i stabilnost na zapadnom Balkanu.

B92: Volela bih da na kratko prokomentarišemo današnju izjavu generalnog sekretara Ujedinjenih nacija gospodina Ban Ki Muna, on je u svom izveštaju ocenio da bezbednosna situacija na Kosovu je na površini mirna, ali da postoji primetna, ali prikrivena napetost koja je proizvod razočarenja albanskog naroda. Kako da shvatimo ovu izjavu, da li ona može da ukazuje na to da je ipak neophodno što pre naći rešenje za status Kosova obzirom na tu napetost koja se pominje?

Jeremić: Niko ne spori neophodnost pronalaženja rešenja u što je moguće kraćem vremenskom roku, međutim, ta izjava generalnog sekretara reflektuje jednu inerciju protiv koje smo mi izuzetno oštro nastupili i mislim sa uspehom nastupili u Njujorku. Jer sada, ako se sećate pitali ste me za zaključke sastanka u Njujorku, ja sam rekao da nijedna strana ne sme pretiti nasiljem ili upotrebiti nasilje. Upravo zbog toga, upravo zbog te činjenice da mnogi govore - moramo da nađemo rešenje za kosovski status do tog i tog datuma inače će doći do nasilja. Mi smo se izborili u njujorškim pregovorima da nasilje na jedan eksplicitan način bude sklonjeno sa stola u trenutku kad se pregovara o budućem statusu. Nijednog trenutka nasilje ne sme biti element u političkim pregovorima, prema tome, zašto bi došlo do nasilja ukoliko se obe strane obavežu da do nasilja neće doći.

B92: Ja bih Vas ipak vratila na tu pregovaračku trojku za koju se smatra da će ipak oni doneti to rešenje. Koliko su oni unutar sebe jedinstveni i šta očekujete, ko će tu da prevlada? Vi ste recimo u jednoj izjavi rekli da očekujete da Evropska unija bude najjači saveznik. Opet čujemo juče od premijera Koštunice, on smatra da Rusija ima to sudbonosno rešenje za status Kosova.

Jeremić: Mogu da kažem da je moj zaključak, moj utisak koji nosim iz Njujorka, da je pregovaračka trojka izuzetno homogena, bar u ovom trenutku i da stoji čvrsto na stanovištu...

B92: Svako na svom, je l'?

Jeremić:... stoji čvrsto na stanovištu da ovom procesu treba dati šansu i poruke su bile apsolutno usaglašene. Sve poruke trojke u ovom trenutku bile su usmerene na to da treba učiniti sve da ovaj pregovarački proces ipak dovede do nekog kompromisnog rešenja. A u okviru same trojke rekao bih da ambasador Išinger, odnosno predstavnik Evropske unije, ima neku ulogu prvog među jednakima. To je naravno u ovom trenutku, to je do 10. decembra, on sedi uvek u sredini kada se razgovara sa stranama, sedeo je u sredini i u Njujorku, ali mislim da je Evropska unija odlučila da zauzme jednu vodeću ulogu u ovoj fazi rešavanja kosovskog procesa, zbog toga naprosto što se zapadni Balkan, čija će sudbina u svakom slučaju zavisiti od ishoda ovih pregovora, nalazi na evropskoj teritoriji. To naravno ne znači da Sjedinjene američke države i Ruska federacija nisu kritični igrači u ovom celom procesu. Naravno da jesu, oni predstavljaju kritičnu ulogu u Savetu bezbednosti, ali rekao bih da u ovom trenutku pregovaračkog procesa Evropska unija je preuzela na sebe vodeću ulogu u pokušaju da se pronađe kompromisno rešenje za budući status.

B92: Koliko je tačna teza da je u ovom trenutku Evropi važniji njen jedinstven stav, da budu jedinstveni oko toga kako naći rešenje za Kosovo, nego samo rešenje?

Jeremić: Mogu da kažem da u ovom trenutku postoji izuzetno jak parametar prilikom kreiranja evropske spoljne politike, to jedinstvo Evropske unije. Evropska unija je prošla kroz dosta dramatičan period u poslednjih nekoliko godina unutrašnjih podela. To je prvo bilo počelo oko Iraka, oko napada na Irak, pa potom oko referenduma u Francuskoj i u Holandiji i tek je u prvoj polovini 2007. godine tokom nemačkog predsedavanja u Evropskoj uniji postignuto ponovo to evropsko jedinstvo, uz dramatične napore i u poslednjem trenutku i pod nemačkim predsedavanjem. I u ovom trenutku zaista Evropa čini sve da po pitanju spoljne politike nastupa jedinstveno, tako da moj odgovor na to vaše pitanje je da jedinstvo u okviru kreiranja spoljne politike Evropske unije igra važan parametar u postavljanju Evropske unije prema ne samo kosovskom, već i prema svim ostalim pitanjima.

B92: Kakvu težinu, gospodine Jeremiću, ima pismo slovenačkog premijera Janeza Janše, o tome se mnogo govori ovih dana i o nečemu što je na tragu one ideje Romana Prodija, a to je da se Srbiji otvore vrata ka Evropskoj uniji, da dobije kandidaturu što pre, da to ne bude uslovljeno statusom Kosova, ali da se ipak, kako možemo da pročitamo između redova, Kosovo bude nezavisno? Da li ste Vi uopšte dobili to pismo?

Jeremić: Kao prvo, ja bih razdvojio pitanje Kosova i Evrope, pa bih se samo u ovom trenutku ograničio na ovo pismo Janeza Janše. Mislim da je to pismo izuzetno važno jer dolazi od premijer države koja će 1. januara 2008. preuzeti predsedavanje Evropskom unijom. I ta priča o tome da Srbija treba da odmah dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji je priča koju smo mi kao Vlada lansirali krajem avgusta meseca, prilikom mog nastupa na strateškom forumu u Bledu. To je tada doživljeno kao ovako jedna prilično politički kontraverzna, ekstravagantna ideja, međutim...

B92: Ponovili ste je nedavno na Harvardu koliko znam na jednom predavanju.

Jeremić: Drago mi je da su prve reakcije pozitivne krenule, prvo od Romana Prodija, sada i od Janše, koji ima kažem posebnu težinu, s obzirom da počinje da predsedava Evropskom unijom od 1. januara.

B92: Da li ste još od nekoga u tim razgovorima, imali ste niz bilateralnih razgovora i sada u Njujorku i inače, da li ste dobili neke signale da bi to bilo realno?

Jeremić: Mislim da u ovom trenutku počinje da se generiše jedna kritična masa onih koji su spremni da o tome izuzetno ozbiljno razmisle, jer treba da razumemo, davanje kandidature za članstvo u Evropskoj uniji je jedan veliki korak napred i taj korak napred mora da bude jedna politička odluka koja se donese na osnovu konsenzusa svih 27 zemalja, jer ona ima zaista ozbiljnu težinu. Znači, zemlja koja ima status kandidata je prešla jedan izuzetno važan most, a to je da joj je evropska budućnost zagarantovana. Znači, posle toga, kad se jednom postane kandidat...

B92: Da li je cena Kosovo?

Jeremić: Apsolutno ne, znači, mi uopšte nijednog trenutka nismo dozvolili da budemo uvučeni u debatu Kosovo ili Evropska unija. Na kraju krajeva, mi smo primili jedan izuzetno jasan mandat na prethodnim izborima, da se izborimo za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje i da odvedemo zemlju u članstvo u Evropskoj uniji. Mislim da je ova debata koja se trenutno vodi u Evropskoj uniji oko davanja kandidature za članstvo Srbije u Evropskoj uniji od dramatične važnosti za budućnost, ne samo Srbije u Evropskoj uniji, već i celog zapadnog Balkana.

B92: Da, ali šta je jači interes Srbije, da li da proba da sačuva Kosovo, što je neizvesno da li ćete zaista uspeti u toj nameri, ili da se što pre priključi Evropskoj uniji?

Jeremić: To naprosto ne može da se razdvaja. Znači, kao što sam rekao...

B92: Može, možda ćemo biti u situaciji ili-ili, zašto ne?

Jeremić: Mi smo u potpunosti posvećeni očuvanju našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta kao i članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Prema tome...

B92: A šta ako to bude u disharmoniji, te dve stvari, ako se kaže - evo, popostite malo oko Kosova, nazvaće se nekako drugačije?

Jeremić: Naš je zadatak, naš je diplomatski zadatak i mislim da smo u tome bili do sada izuzetno uspešni, da na jedan jasan način predstavimo svim ključnim činiocima u okviru Evropske unije da Srbija ne može sada niti će ikada moći praviti taj izbor između Kosova i Evropske unije. Naš izbor je očuvanje Kosova u okviru Srbije i članstvo Srbije u Evropskoj uniji i od toga nećemo odustati, ne odustajemo sada i nećemo odustati ni u budućnosti.

B92: Da, gospodine Jeremiću, ali kada slušamo razne političare iz Vlade i predsednika onda čujemo i različite izjave, neko kaže - teško je, nije nemoguće, mukotrpan put to sve oko Kosova. Onda opet s druge strane, kada se govori o Evropskoj uniji čini se da između kabineta premijera i predsednika ne stižu identično intonirane poruke, ne deluje to kao jedan jasan konsenzus, naročito oko pitanja NATO-a se vidi da tu postoji potpuna razlika. Pitam Vas da li postoji neka strategija spoljne politike u ovom trenutku koja je jedinstvena kad je reč o vladajućoj koaliciji?

Jeremić: Što se tiče budućeg članstva u Evropskoj uniji postoji apsolutno jedinstvo i jedinstven stav, centralni i strateški prioritet ove Vlade u spoljnopolitičkom smislu je članstvo Srbije u Evropskoj uniji.

B92: Da, sve to zvuči deklarativno, znate, sve što se priča, i Kosovo će biti u Srbiji, mi ćemo biti u Evropskoj uniji i tako dalje. Šta se radi?

Jeremić: Mislim da imate priliku da gledate svaki dan izuzetno agilnu aktivnost srpske Vlade i po pitanju našeg učlanjenja u Evropsku uniju, upravo smo završili pregovore o stabilizaciji i priključivanju. Na primer, mogu da vam kažem da smo mi pregovore o stabilizaciji i priključivanju završili za svega deset meseci, time smo oborili rekord, od svih zemalja koje su došle u proces pristupanja Evropskoj uniji, bivših zemalja članica Istočnog bloka, Srbiji je uzelo najmanje vremena da tu priđe. Znači, Srbija je izuzetno aktivna na svom evropskom putu, na putu svog evropskog priključenja, ali isto tako, Srbija je izuzetno aktivna, izuzetno agilna i mislim da rezultati su pred nama, u borbi za odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje.

B92: Ali ono što se nezvanično čuje to je da ćemo početkom novembra kada bude izveštaj Evropske komisije oko toga koliko smo se mi zaista pridružili Evropi, a to je ono što Vas pitam, šta su reči, a šta su dela, da će taj izveštaj biti prilično negativan, da mi i pored te deklarativne, kako da kažem, ideje da treba da se priključimo što pre, ne radimo dovoljno da bismo zaista postigli te standarde Evropske unije.

Jeremić: Što se tiče samog tog izveštaja s kojim će Evropska unija izaći u novembru ne bih se potpuno složio s vama da će biti negativan. Inače, pre svega, da se razumemo i za naše gledaoce, svake godine Evropska unija daje jedan izveštaj o svakoj zemlji kakav je progres napravila na putu priključenja ka Evropskoj uniji.

B92: I šta će biti u izveštaju za Srbiju?

Jeremić: Ono što je manjak tog izveštaja, gledano iz naše perspektive, je da u Skupštini Republike Srbije nismo usvojili dovoljan broj zakona koji omogućavaju nastavak našeg evropskog puta. Ali ono što će takođe biti deo, integralni deo tog izveštaja je da Evropska unija shvata da Srbija nije bila u prilici da te zakone izglasa i da na implementaciji tih zakona radi zbog vrlo specifičnih okolnosti u kojim se Srbija našla. Podsetiću vas, u poslednjih godinu dana mi smo imali... znači, to je od novembra do novembra, svakog novembra se to izdaje, znači od novembra 2006. pa do danas mi smo bili u situaciji da smo pre svega imali novi Ustav, pa onda parlamentarne izbore, pa proveli tri meseca u pregovorima o formiranju nove Vlade.

B92: To su, gospodine Jeremiću, vrlo loši izgovori, jer mi smo krivci zato što smo rastezali i sa Ustavom i sa pregovorima i tako dalje. Ako je interes da uđemo što pre u Evropsku uniju onda moramo da budemo malo brži, zar ne?

Jeremić: U svakom slučaju treba da budemo brži i mi sad treba u ovom periodu da nadoknadimo mnogo toga što smo propustili, ali mislim da to nisu loši izgovori, s obzirom da će i sam tekst tog evropskog izveštaja biti uz puno razumevanje činjenice da je Srbija bila u jednom pravnom i legislativnom vakuumu tokom prvih šest meseci ovog izveštaja, Srbija je napravila takav i takav progres. Mi sad moramo da uradimo mnogo, pogotovo u Skupštini Republike Srbije da bi uhvatili priključak sa svim onim što smo zakasnili, nažalost, sticajem okolnosti, da uradimo u prvih šest meseci.

B92: Vi ste u poziciji čoveka iz Demokratske stranke bliskog predsedniku Tadiću, neposredan šef vam je premijer Koštunica, kako se snalazite u toj podvojenoj ulozi, a vraćam se na ono što sam malopre pomenula, često se čuju različite intonacije iz dva kabineta?

Jeremić:Ja mislim da ovde u ovoj emisiji nisam u kapacitetu ni ličnom, ni partijskom, već u kapacitetu ministra spoljnih poslova Republike Srbije i u okviru Ustava i zakona sarađujem sa predsednikom Vlade i sa predsednikom Republike, i mogu da kažem da imamo jednu izuzetno solidnu i harmoničnu saradnju i puno razumevanje.

B92: Da, ali kako to izgleda kod Vas u neposrednom poslu kad odete u Brisel, kad pričate sa NATO zvaničnicima i tako dalje, imamo različite poruke, recimo ministar Šutanovac kaže - interes Srbije je da što pre uđe u Evropsku uniju i NATO. Iz DSS-a, odnosno iz okruženja premijera čujemo nešto potpuno drugačije. Kako Vi plivate u tim disonantnim idejama i izjavama?

Jeremić: Način na koji se ostaje izuzetno konzistentan je da se zastupa zvaničan stav Vlade Republike Srbije koji predstavlja jedan najmanje zajednički imenitelj političkih stavova onih stranaka koje Vladu sačinjavaju. I mogu da vam kažem konkretno po tom pitanju naše evroatlantske integracije, zajednički stav u okviru Vlade Republike Srbije je da je Vlada Republike Srbije maksimalno posvećena potpunom angažovanju u okviru programa Partnerstvo za mir, koji će omogućiti i učvrstiti našu evroatlantsku perspektivu. I to je jedan zvaničan stav Vlade Republike Srbije koji ja kao ministar spoljnih poslova Republike Srbije zastupam u inostranstvu i mogu da kažem da taj jedan stav nailazi na razumevanje.

B92: Gospodine Jeremiću, da se vratimo na ono što smo pričali od početka, da li ćete to doživeti kao neuspeh ukoliko Srbija i ne postane recimo u tako bliskoj budućnosti kandidat za članstvo u Evropskoj uniji? Podsećam da je predsednik Tadić u predizbornoj kampanji čak govorio o kraju godine kao kandidaturi ili ukoliko 10. decembar ne donese ono što Vi očekujete i o čemu ste nam toliko pričali?

Jeremić: Mogu samo da vas podsetim da je predsednik Tadić govorio u svojoj kampanji o kraju 2008. kao vremenu za dobijanje kandidature, ne kraju ove godine. Mi do kraja ove godine imamo nameru da završimo i potpišemo Ugovor o stabilizaciji i priključivanju, a da onda 2008. godina bude godina u kojoj se sprovodi u delo Ugovor o stabilizaciji i priključivanju koji će voditi dobijanju punopravnog statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji do kraja 2008. godine. Ova cela priča o tome da se Srbiji da status kandidata ranije, to je nešto na čemu mi insistiramo, mi se za to diplomatski i borimo, vidimo prve rezultate tog našeg diplomatskog napora. Ukoliko se to desi ranije mislim da će to biti čist uspeh, ukoliko se to ne desi ranije, ukoliko budemo naprosto pratili sva ona pravila i sve one zakonitosti evropskog integracionog procesa ja se nadam da možemo do kraja 2008. ipak da dobijemo bez obzira na to da li ćemo ili ne imati posebnu političku podršku na tom putu.

B92: To je i dovoljno kratko vreme gde ćemo videti da li je Vaš optimizam realan. Hvala Vam u svakom slučaju što ste bili gost Poligrafa.

Nastavak na B92...