Izvor: B92, 11.Jun.2020, 07:45

Zaključani zajedno - Rusija: Kako žive žrtve porodičnog nasilja u uslovima karantina

Zaključani zajedno - Rusija: Kako žive žrtve porodičnog nasilja u uslovima karantina

U Rusiji su zabeleženi prvi slučajevi porodičnog nasilja u uslovima prinudne izolacije - ovo je priča o jednom od njih.

U Rusiji su zabeleženi prvi slučajevi porodičnog nasilja u uslovima prinudne izolacije. O jednom od njih je za BBC pričala je žena na koju je muž nasrnuo 25. marta nakon obraćanja predsednika Vladimira Putina.

Deo Savetovališta protiv nasilja u Moskvi je u karantinu, a uobičajene preporuke koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se daju žrtvama nasilja - otići u bolnicu, slikati udarce, otići u policiju, sada je nije moguće izvesti.

"Ćerka je vikala: mama, hajdemo u ulaz"

Nervni slom Marijinog muža (ime je promenjeno iz bezbednosnih razloga) počeo je u toku noći, između četvrtka i petka, 27. marta.

Kap koja je prelila čašu, kako kaže, bila je ranija izjava predsednik Vladimira Putina da će naredna sedmica biti neradna.

"Muž radi u privatnom sektoru i svi ti neradni dani se ne plaćaju", priča Marija.

Kasnije su lekari kod Marije utvrdili povrede mekog tkiva i tupu abdominalnu traumu.

Marija i njena deca su jedne od prvih žrtava porodičnog nasilja u Rusiji u uslovima prinudne izolacije zbog korona virusa.

Aktivisti za ljudska prava širom sveta upozoravaju na porast porodičnog nasilja dok traje karantin. Ljudi u zatvorenom prostoru istresaju nervozu na bližnje, pre svega na žene, decu i stare.

U kineskoj provinciji Hubej broj prijava policiji bio je tri puta veći za vreme karantina.

U Francuskoj je samo u toku jedne nedelje karantina broj slučajeva porodičnog nasilja porastao za 32 odsto.

U Australiji ljudi pretražuju po Guglu šta da rade u situaciji porodičnog nasilja za 75 odsto više. U Brazilu za 50 odsto. U Danskoj, Španiji i na Kipru žene su takođe počele češće da traže pomoć.

Opštinski centri u Moskvi rade, ali su dostupni samo ženama koje žive u ovom gradu.

Da bi ušle u centar "Nada" osim pasoša, broja osiguranja i zdravstvene polise žene moraju da donesu potvrdu izdatu na dan javljanja u centar, da nisu imale kontakt sa osobom zaraženom virusom korona.

U uslovima karantina, žrtve koje pokušavaju da se spasu od batina, moraju prvo da idu pravo u bolnicu da dobiju potvrdu.

Stručnjaci napominju da je u karantinu teže obratiti se za pomoć zbog same činjenice da je agresor sve vreme prisutan.

"Mi još ni jednom nismo radili u situaciji kada žena nijedan minut nije sama. Obično se molbe za pomoć traže kada ona ostaje sama, i kada joj se ukaže prilika da nas pozove telefonom ili ode," priča direktorka centra "Kitež" Aljona Jeljcova.

Kada je u petak oko šest sati uveče muž ponovo otišao u prodavnicu da kupi pivo, Marija i deca su, prema njenim rečima, pokušali da se zaključaju, ali je muž počeo da provaljuje vrata.

"A gde bi on pa otišao? Lomio je vrata, urlao je da će sa balkona da baci sina.

"Isekao nam je brojilo, da bismo sedeli bez struje. Kada je policija ponovo došla rekli su nam: ne možemo da ga isteramo iz kuće, stan je njegov, hajde da vas povedemo dok se on ne smiri", seća se ona.

Dežurni policajac predložio je Mariji da sa decom prenoći u stanici. Tamo su ženu ispitali i uzeli izjavu.

Baš u policijskoj stanici Marija je preko interneta počela da traži kuda bi mogla da ode sa decom i našla je kontakt "Kuće nade" u Žukovskom.

Iz centra su joj rekli da su u karantinu, da ne primaju nove ljude ali su joj dali broj stana za krizne situacije.

Direktorka centra Irina Rudnickaja rekla je za BBC da su ovo prihvatilište pri Asocijaciji hraniteljskih porodica moskovske oblasti uspeli da otvore na devet mesta dve nedelje pre uvođenja karantina, 14. marta.

Na otvaranju je bila zamenica predsednika odbora Državne dume za pitanja porodice, žena i dece i koautorka projekta Zakona o prevenciji nasilja u porodici Oksana Puškina.

"Nije verovala da ćemo joj pomoći", seća se telefonskog razgovora sa Marijom, Irina Rudnickaja.

Nakon nekoliko sati, direktorka fonda došla je kolima po ženu i decu u policijsku stanicu i pokupila ih.

Marija je rekla da su, kada se sa decom našla na sigurnom, svi odahnuli i počeli da se tresu.

"Moja mlađa ćerka samo što joj nije ljubila ruke, zato što smo mogli ili da prespavamo u hodniku, ili da se negde, ne znam gde, sakrijemo.

"Strah je bio takav, da ćeš se tamo vratiti, a situacija se neće promeniti, sutra neće ići na posao, neće otići nigde. Deca će ostati tamo u uništenom stanu".

Prema Marijinim rečima, živela je sa mužem nekoliko godina, nikada porodicu nije smatrala disfunkcionalnom i nije ni pretpostavila da će je to snaći.

Jedinu "eksploziju emocija" muž je imao poslednje Nove godine, priča žena, i tada "nije ništa uništio po kući, nikoga nije pretukao, zalupio je vrata otišao kod drugara, malo posedeo i normalno se vratio kući".

U krizi žena krivi ekstremnu situaciju prouzrokovanu izolacijom.

"Situacija je takva kao da se kuvaš u kazanu. Ne smeju ljudi da se nalaze stalno u zatvorenom prostoru.

"Deca nemaju gde da idu, besne, dosađuju jedan drugom, buka, galama i previše se uzbude. Ja sam se naravno trudila da budem sa njima, da im odvučem pažnju. A muškarci se umore od dece kada su sa njima 24 sata".

"Mi imamo jedan televizor", nastavlja Marija. "Možda je drugim ljudima koji imaju televizor u svakoj sobi i još u kuhinji, lakše, mogu da se razdvoje. Ćerka neprekidno gleda crtaće, a mi, šta mi da radimo?

"Ja ću naći čime da se bavim, kaže žena, pletem, pečem kolače. Žena uvek nađe čime će da se bavi, pere veš, da pegla.

"A šta muškarac da radi? On se šeta unaokolo i nervira se, nervira se i nervira. Tapete su nam odavno stajale, i evo zalepili smo ih i šta dalje? Da li su nas pripremili za ovo? "

Nevidljiva pretnja u kojoj smo se našli je takođe izazivala nervozu, objašnjava ona.

"Sve to što se priča, da je to strašno ljudi ipak ne razumeju sasvim, ni mi nismo shvatili. Nemamo nikakve poznanike koji su oboleli, zaraza nije dostigla takav nivo da ljudi padaju po ulici.

"I mnogi ne razumeju zašto sedimo kod kuće, zašto ne smemo da se družimo?

"Zašto? Ne znam. Takođe niko zaista ne priča koji su simptomi tog virusa, koliko god da smo gledali na internetu, moj muž kaže: kako da znam ako je čovek kinuo na mene, da li je to korona virus ili nešto drugo?

"Takođe sam bila na ivici nerava zato što je on radio sa ljudima, dolazio je kući, a kod kuće su deca.

"A ja kažem: koji je smisao toga da mi sedimo u kući a ti i dalje ideš unaokolo. To je bilo negde na početku".

Koliko će porasti nivo porodičnog nasilja u Rusiji, prema rečima stručnjaka koji su pričali za BBC, još uvek nije moguće proceniti.

Prema rečima Muhamedžanova iz "Zone zakona" njihova telefonska linija primila je 25 poziva samo sedam dana po otvaranju 30. marta.

Na primer, zvala je žena koja je sa detetom pobegla iz kuće 27. marta i tražila savet kako da uđe u stan i uzme makar dokumenta.

Takođe su zvali ljudi čiji bližnji trpe nasilje.

"Sin živi u Kazanju, a u drugom regionu živi njegova majka sa partnerom koji je bije. Sin pita kako najbolje da postupi, pošto mama nije sada u stanju da nešto preduzme", prepričava on.

Osmoro ljudi je ostavilo kontakte zbog daljih konsultacija sa advokatima.

Ostali pozivi su bili anonimni. Javljaju se ljudi iz Kazanja, Serpuhova, Petrograda, Saratova, Odincova, Sevastopolja, iz svih krajeva Rusije.

U stanovima za krizne situacije pri Asocijaciji hraniteljskih porodica moskovske oblasti može da se živi tri meseca, u iznimnim slučajevima, do šest.

Mariju i decu tri puta dnevno posećuju koordinatori centra, donose namirnice i potrebne stvari, psiholozi rade sa decom i zajedno sa pravnicima su napravili plan za rehabilitaciju žrtava i dalje korake.

Marija je diplomirala pravo, a pre nego što je postala domaćica, radila je u državnoj službi.

Sada će potražiti posao da bi mogla da se brine o deci.

Kako kaže, muž joj je prva dva dana slao poruke i izvinjavao se, govorio je da uopšte ne razume šta ga je spopalo, molio je da se vrate, obećao je da će se popraviti i naći dodatni posao.

"Ali već danas na kraju razgovora, u vreme ručka, opet je krenuo sa izjavama pod dejstvom alkohola, shvatila sam da je opet pijan", priča.

"Pa šta još mogu da radim, sedim sam kod kuće. Opet pretnje i uvrede.

"U početku sam pokušala da razgovaram, a zatim sam ga stavila na crnu listu, pošto sam sad ja ispala kriva što ga ne podržavam u ovakvoj situaciji.

"I koga da krivim. Pa, ne državu".

Marija ne planira de se vraća kući.

"Gledam situaciju u zemlji kako pričaju: ostanite kod kuće, ostanite kod kuće. Koliko je samo takvih žena kao ja, koje se nalaze u kući?

"Alkohol, e to niko nije zabranio da se prodaje".

Ilustracije Olesi Volkovoi

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...






 I drugi pišu o ovome:
 Povezane vesti

Zaključani zajedno - Rusija: Kako žive žrtve porodičnog nasilja u uslovima karantina

Izvor: Radio 021, 11.Jun.2020

U Rusiji su zabeleženi prvi slučajevi porodičnog nasilja u uslovima prinudne izolacije - ovo je priča o jednom od njih...BBC..U Rusiji su zabeleženi prvi slučajevi porodičnog nasilja u uslovima prinudne izolacije. O jednom od njih je za BBC pričala je žena na koju je muž nasrnuo 25. marta nakon...

Nastavak na Radio 021...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.