Izvor: B92, 09.Apr.2014, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakasnelo lečenje dece
Beograd -- Mnogi već duže vremena predlažu osnivanje posebnog fonda u koji bi se slivao novac donatora koji žele da pomognu obolelima.
Neki, poput male Anastasije i Tijane, izgubili su bitku sa životom. Postavlja se pitanje da li bi bilo drugačije da se brže reagovalo. Nakon duge i teške bolesti, juče je preminula devetogodišnja Anastasija Trajković iz Vranja. Anastasija, učenica trećeg razreda Osnovne škole "Radoje Domanović", dugo i hrabro se borila sa tumorom levog maksilarnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sinusa.
Anastasija je imala čak pet operacija i četiri ciklusa hemoterapije, a lečenje je, na žalost bez uspeha, pokušano i u Češkoj.
Anastasija je u Srbiji lečena godinu dana, ali, kako tvrde roditelji, lekari dugo nisu uspeli da postave pravu dijagnozu. Za nastavak lečenja u Pragu nisu imali novca. Kada je pomoć države konačno stigla, češki lekari su tvrdili da je kasno.
Mnogi danas postavljaju pitanje da li bi bilo drugačije da se brže reagovalo. Odgovor u Fondu za zdravstveno osiguranje nismo dobili, a ni struka nije želela o tome.
Novinarka lista Politika Danijela Davidov-Kesar rekla je da kao novinar koji prati zdravstvo zaista se svakodnevno suočava sa različitim situacijama.
"Bilo je slučajeva da su lekari zaista okasnili sa postavljanjem dijagnoze. Ali kada je reč o retkim bolestima, moram da kažem da je situacija takva i u inostranstvu - prilikom postavljanja dijagnoze neke retke bolesti, može da bude i zakašnjenja. Ako se bolest desi jednom u milion stanovnika, zaista je nekada teško doći do pravovremene dijagnoze", navela je Danijela Davidov-Kesar.
Već dugo mnogi predlažu osnivanje posebnog fonda u koji bi se slivao novac donatora koji žele da pomognu obolelima.
Zoran Radojičić, direktor Dečje klinike u Tiršovoj, kaže da to mora da se stavi pod jednu jasnu i čvrstu kontrolu.
Prema njegovim rečima, ljudi koji su sada uzeli da to rade, to i drže pod kontrolom, jer ima manipulacija.
"Mislim da je najvažnija poruka da se mora povratiti poverenje u struku i da se mora verovati koja deca će ići i pod kojim indikacijama u inostranstvo, a koja će se lečiti kod nas", rekao je Radojičić.
Posle najveće humanitarne akcije koju je Srbija vodila, ali i kada mala Tijana nije dobila bitku s bolešću, oglasio se i muzičar Rambo Amadeus upozoravajući između ostalog na kobne posledice propuštenog vremena u lečenju dece.
"Svi koji su učestvovali u akciji tuguju, ali imaju mirnu savest. Dali su sve od sebe. A ko je taj ko može da proceni kome je više potrebna pomoć a kome manje? Zdravstvo je ipak ozbiljna i kompleksna nauka, pa je ispravno da stručnjaci treba da odrede šta od tih para i kada treba da se ulaže u lečenje, preventivu, edukaciju", rekao je Rambo Amadeus.
Koliko se u ovom trenutku humanitarnih akcija vodi - nije poznato, kao ni šta je sa novcem koji nije iskorišćen za lečenje.
