Izvor: RTS, 05.Feb.2009, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajedničke oružane snage
Posle saopštenja o zatvaranju američke vojne baze u Kirgistanu, sedam bivših sovjetskih republika dogovorilo se o formiranju zajedničkih oružanih snaga pod jedinstvenom komandom, koje će biti stacionarane na ruskoj teritoriji. SAD još ne odustaju od vazduhoplovne baze.
Lideri sedam bivših sovjetskih republika, članica Organizacije sporazuma o kolektivnoj bezbednosti - dogovorili su se da formiraju zajedničke oružane snage koje će biti stacionirane u Rusiji. Sastanak >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Moskvi usledio je nakon što je vlada Kirgistana saopštila odluku o zatvaranju američke vojne baze u toj zemlji.
Rusija, Jermenija, Belorusija, Kirgistan, Kazahstan, Tadžikistan i Uzbekistan dogovorili su se da je neophodno formirati jedinstvene oružane snage za brza dejstva, koje će imati zajedničku komandu i koje će biti stalno stacionirane na ruskoj teritoriji. U Moskvi je istaknuto da je odluka važna za jačanje vojne moći Organizacije Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti.
"Reč je o stvaranju mehanizama i formiranju oružanih snaga za brza dejstva, koji će biti angažovani u raznim vanrednim situacijama", izjavio je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev
Dan pre sastanka lidera bivših sovjetskih republika, vlada Kirgistana zatražila je od parlamenta da odobri zatvaranje američke vazduhoplovne baze u Manasu, koja je ključni centar podrške za operacije u Avganistanu.
Predsednik Kirgistana Kurbanbek Bakijev zatražio je zatvaranje baze tokom posete Moskvi, koja je obećala više od 2 milijarde dolara pomoći njegovoj osiromašenoj zemlji. Moskva poriče da ta pomoć ima veze sa odlukom Biškeka, koji je osoblju baze najavio rok od 6 meseci za napuštanje te centralno-azijske zemlje.
"Većina stanovništva ne odobrava postojanje američke baze na našoj teritoriji. 2001. kada je otvorena, planirano je da ostane godinu-dve. Prošlo je osam godina", rekao je predsednik Kirgistana Kurmanbek Bakijev
SAD ne odustaju od baze
Sjedinjene Američke Države još razgovaraju sa Kirgistanom o zadržavanju vazduhoplovne baze Manas u toj centralnoazijskoj državi, saopštio je Pentagon, ocenjujući da nije logično da Rusija ili neka druga država pokuša da podrije napore na stabilizaciji regiona.
"To je nešto o čemu američka vlada nastavlja da razgovara sa kirgistanskim zvaničnicima", rekao je portparol Pentagona Brajan Vitman.
NATO je ranije saopštio da bi bilo zabrinjavajuće ako bi se utvrdilo da je Rusija imala ulogu u odluci o zatvaranju Manasa, u kojem je više od 1000 pripadnika koalicionih snaga.
Ova odluka Kirgistana, bivše sovjetske republike i tradicionalnog saveznika Rusije, predstavlja ozbiljan izazov za američkog predsednika Baraka Obamu, koji planira da poveća broj američkih vojnika u Avganistanu, ocenjuje agencija Rojters.
Moskva je najavila da će biti fleksibilna prema američkom zahtevu da zalihe za vojsku u Avganistanu šalje preko Rusije, ali nije iznela nikakve detalje.
Vašington je bazu u Kirgistanu otvorio 2001. godine, pošto je počela vojna intervencija pod vođstvom američkih snaga u Avganistanu.
U vazduhoplovnoj bazi Manas nalazi se više od 1.000 članova vojnog osoblja.
U slučaju donošenja konačne odluke o zatvaranju baze, američko osoblje bi dobilo rok od šest meseci da obustavi aktivnosti i napusti zemlju.
