Izvor: RTS, 23.Jan.2010, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajednička istorija Francuske i Nemačke
Predstavljen udžbenik istorije iz koga će učiti srednjoškolci u Francuskoj i Nemačkoj. Taj zajednički projekat dveju država, koje su u prošlosti imale mnogo nesuglasica, dobar primer u kom pravcu treba da ide Evropa.
Jedinstveni udžbenik istorije iz koga će učiti srednjoškolci u Francuskoj i Nemačkoj predstavljen je u rektoratu Beogradskog univerziteta.
Udžbenici istorije, svojevrsni su pokazatelji etičnosti i zrelosti jednog društva, a ovaj zajednički >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << projekat dveju država, koje su u prošlosti imale mnogo nesuglasica, dobar je primer u kom pravcu treba da ide Evropa.
Francuska i Nemačka - nekadašnji neprijatelji, kako su rekli i sami ambasadori, na prošlost punu nesuglasica, danas, gledaju isto jer će se istorija u njihovim gimnazijama učiti iz identičnih knjiga.
Projekat je kruna saradnje koja traje duže od 50 godina.
Ambasador Francuske Žan-Fransoa Teral rekao je da je ova saradnja bila neophodna zbog budućnosti novih generacija.
"U početku je to bila politička odluka i obaveza koja je bila neophodna zbog budućnosti naše dece. A zatim je to postao spontani pokret i veliko zadovoljstvo", rekao je Teral.
Prošlost viđena očima drugog
Videti prošlost ne samo vlastitim očima već i očima drugog, kako je naglasio ambasador Nemačke Volfram Mas, osnova je svakog pomirenja.
"Ovaj zajednički nemačko-francuski udžbenik označava vrhunac divne istorije, istorije pomirenja i preorijentacije. Možda će on biti podsticaj inspiracije za evropski orijentisanu politiku pomirenja na Zapadnom Balkanu", istakao je nemački ambasador.
Ovakvih, tačnije, sličnih pokušaja, bilo je i na ovim prostorima. Jedan od njih je i zajednička istorijska čitanka Centra za demokratiju i pomirenje iz Soluna. Ipak, projekat je neslavno prošao.
Istoričar Predrag Marković kaže da kod nas još uvek ne postoji konsenzus u nauci oko osnovnih istorijskih pitanja.
"On nije naročito uspeo. Kod nas je jedino preveden nakon čega je naišao na otpor nekih nastavnika, a ni u jednoj drugoj državi nije preveden. Kod nas ne postoji ni elementarni sporazum između država, a kamoli konsenzus u nauci oko osnovnih istorijskih pitanja", objasnio je Marković.
Jasan zajednički stav prema prošlosti važan je, kažu stručnjaci, jer se time umanjuje i mogućnost da nove generacije oživljavaju nekadašnje sukobe.
