Izvor: RTS, 28.Jan.2010, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zahtev za reviziju presude Šljivančaninu
Pravni zastupnici Veselina Šljivančanina podneli zahtev za reviziju pravosnažne presude Haškog tribunala. Odbrana utemeljila zahtev na "otkriću novih činjenica" u svedočenju penzionisanog oficira JNA Miodraga Panića.
Branioci Veselina Šljivančanina podneli su Haškom tribunalu zahtev za reviziju pravosnažne presude kojom je Tribunal osudio Šljivančanina na 17 godina zatvora zbog pomaganja zločine nad hrvatskim zarobljenicima u Vukovaru 1991. godine.
Usvojivši >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << žalbu Tužilaštva, Apelaciono veće Tribunala je 5. maja prošle godine pravoznažno povećalo kaznu Šljivančaninu sa pet na 17 godina zatvora, proglasivši ga krivim za pomaganje ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara, 20-21 novembra 1991. godine.
Time je preninačena prvostepena presuda, izrečena 2007. godine, kojom je Šljivančanin bio oslobođen krivice za ubijanje zarobljenika, a osuđen za pomaganje u njihovom mučenju.
Zahtev za reviziju pravosnažne presude - poslednji pravni lek po pravilima Tribunala - Šljivančaninova odbrana utemeljila je na "otkriću nove činjenice od ključnog značaja", odnosno svedočenju penzionisanog oficira JNA Miodraga Panića.
U kritično vreme, novembra 1991. godine, Panić je bio načelnik štaba Prve gardijske brigade JNA kojom je komandovao Mile Mrkšić, a čiji je oficir za bezbednost bio Šljivančanin.
Tribunal je Mrkšića pravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ubistva zarobljenika na Ovčari.
Panić je, po odbrani, spreman da posvedoči da 20. novembra 1991. godine uveče, tokom razgovora kojem je prisustvovao, Mrkšić nije obavestio Šljivančanina o svojoj odluci da sa farme Ovčara povuče vojnu policiju, čime je zarobljenike ostavio u rukama pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga koji su ih te noći streljali.
Žalbeno veće je pravosnažnu presudu - donetu uz protivljenje dvoje od petoro sudija - zasnovalo na nalazu da je Šljivančanin "morao" znati da je Mrkšić te večeri naredio povlačenje vojne policije JNA sa Ovčare.
Veće je u presudi zaključilo da je, iako o tome nema direktnih dokaza, da je "jedini razumni zaključak da je Mrkšić morao reći Šljivančaninu da je povukao zaštitu koju je JNA pružala ratnim zarobljenicima na Ovčari".
Odbrana: Nove činjenice
Šljivančaninovi branioci u saopštenju ocenjuju da nove činjenice otkrivene kroz iskaz Miodraga Panića "poražavaju taj zlosrećni zaključak žalbenog veća".
Panić je, prema podnesku odbrane, "potvrdio da je bio prisutan kada je Šljivančanin razgovarao sa svojim komandantom, da je čuo razgovor i da Mrkšić nije rekao Šljivančaninu ništa o bilo kakvom naređenju koje je izdao da se povuku vojnici JNA koji su štitili ratne zarobljenike na Ovčari".
"U zahtevu za reviziju presude, odbrana je zatražila da žalbeno veće sasluša Panićevo svedočenje i poništi osuđujuću presudu Šljivančaninu", saopštili su branioci Novak Lukić i Stefan Burgonj.
Kao vrlo važno, zastupnici odbrane su ponovo izdvojili to što su se sudije Andresija Vaz i Fausto Pokar usprotivili zaključku po kojem je Šljivančanin "morao" znati za Mrkšićevo naređenje, pri čemu je sudija Vaz smatrala da se mora poštovati nalaz prvostepenog veća da za to nema dokaza, a stav sudije Pokara je bio da se predmet vrati tom veću na odlučivanje.
Branioci su podsetili da je prvostepeno veće utvrdilo da "dokazi ne pokazuju da je Šljivančanin bio u Mrkšićevom štabu kada je Mrkšić izdao naređenje", te da je "mogao biti informisan na drugi način, ali je to samo pretpostavka".
Odbrana je ponovo naznačila i da su trojica sudija žalbenog veća odlučili da osude Šljivančanina "na osnovu okolnosti koje nisu ispitane od strana u postupku, niti od prvostepenog veća", znajući da Šljivančanin neće moći da uloži žalbu na konačnu presudu, što je, po braniocima, protivno osnovnim građanskim pravima koje garantuje 170 država.
Šljivančaninovi zastupnici predočili su i da su vlasti Srbije u pismu predsedniku Tribunala Patriku Robinsonu ukazale da je "paradoksalno" da Šljivančanin ima manje prava pred Tribunalom nego što bi imao da mu je suđenjo u Srbiji ili Hrvatskoj, gde bi mogao da uloži žalbu na presudu žalbenog veća.
Za 15 godina rada, Tribunal nije do sada prihvatio nijedan zahtev za ponovno razmatranje pravosnažne presude.
Žalbeno veće Tribunala nedavno je odbilo dva slična zahteva Šljivančaninove odbrane, zasnovana na tvrdnji o proceduralnim nepravilnostima pri donošenju pravosnažne presude.
