Izvor: Politika, 17.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagubljeni etički razlozi
Mnogo veći broj ljudi nije svestan
šta se događa oko njih i u njima,
i milioni postaju žrtve bolesti
i umiru pre vremena upravo zbog toga.
(Nikola Tesla)
,,Kratkaja besjeda o zloupotreblenii duvana" Vikentija Rakića, jermonaha Fenečkog, paroha hrama Svetago Spiridona Čudotvorca u Trstu, štampana u Veneciji, sveštenstvu namenjena, a posreći li se i narodu, ugledala je sveta tokom već poodmaklog Prvog srpskog ustanka, 1810. godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Prevodeći s italijanskog knjigu o poročnim zabavama i igrama, a uvidevši da neće imati novaca nju da objavi, odluči Vikentije da barem o duvanu progovori, jer to je: ne malo zlo, porok veliki i mnogo škodljiv.
Njegova argumentacija je teološko-etička, ekonomska, medicinska i estetska.
Duvan, koji se puši i u nos šmrče, nije seme đavolovo, već je dat Bogom, kao i sva ostala semena i plodovi. Zna se da je iz Amerike donesen u Evropu. No jeste jedna od mreža nečastivog kojom on slabe duše lovi. I vlastelini i bogoslužitelji, a i velmože i bogataši, i siromasi i građani, pa i poslednji onaj seljanin, a i po koji pustinjak, u njoj se lasno zakoprca. Bogatima ne čini znatnog troška, no, siromahu vaistinu.
Sem što je zbog lule ne malo domova, štala, senika u pepeo pretvoreno, svak onaj koji uživa duvan postaje idolopoklonikom. Kad takvom duvan na um padne prezire posao, prezire molitvu, pa i svoj slatki san. U svako doba taj se budi, kreše lulu. Niko ne služi tako Gospoda kao taj svog Idola. Izjutra, ni da se umije, Tvorcu pomoli, već drž' za lulu.
Ko duvan puši od njega smrad, a ko ga šmrče od njega gad. Može li išta gadnije biti nego kad nekom poteku crne sline, katran iz nosa. I još za stolom. Pa, ili u kašiku ili u čašu padne, il' se zadrži u brkovima. Kažu da burmut oštri vid. Nije istina. Starac Krušovič življaše sto godina, a čitao je i pisao do smrti svoje bez naočara. A burmut šmrkao nije. A koji šmrču oči im krmeljive.
Govore da duvan dremež rasteruje. Rad rasteruje dremež. Čovek bez posla drema. No, ne čudim se mirjanima, koliko duhovništvu. Sme li onaj ko puši, onako smradan da službu služi? A koji šmrče, s onakvim gadom? Zar nečistoća telesna duševnoj ne pomaže?
Učitelj Vuič u ,,Prirodopisu" veli: ,,... za slabe ljude, a osobito za decu nije dobro pušiti, jer takvi moraju pre vremena pod zemlju otići. A što se šmrkanja burmuta tiče, ono istina ne slabi čoveka, ali ga čini gadnim i uprljanim. Ne može čistu maramu, a osobito belu u džepu da zadrži... "
Idolopoklonstvo, iz nevelikog ovog spisa, mi danas nazivamo zavisništvom; a opis ostaje isti. A nesrazmera argumenata, u korist etičkih, beše u skladu s vekom. Sjedinjavanje medicinskih i moralnih razloga, ne samo u borbi protiv duvana, obeležiće baš to stoleće, a od narednog znatan deo.
Nauka o zdravlju (Novog doba) rođena je u krilu prirodnih. Prvi veliki higijeničar bio je francuski hemičar Lavoazije (1743-1794 ). A doprinosi iz toga pravca obeležiće decenije narednog veka sve do epohalnih Pasterovih otkrića. I, tek potom je higijena sasvim pripala medicini. Ali o koristima te nauke i jedni i drugi, a i ne samo oni, morahu da uveravaju i vlast i narod. Tako je uz medicinsku, etička argumentacija izbila u prvi plan.
Svako zdravstveno pitanje je i moralno. Odjekivaše tada Evropom. Svaki prekršaj protiv zdravlja je prekršaj protiv morala (Herbert Spenser). Vlast koja to ne uvažava nek' se tornja. Narod nek' grabi znanje.
Isto shvatanje zastupaće i naši prosvetitelji lekari, i samonikli Vasa Pelagić. Ali ono nije iz razvoja prirodnih nauka proisteklo, nego iz religija. Pojedinac je od pamtiveka što se i svoga i tuđeg zdravlja tiče nemaran bio. Stoga verozakoni sadrže i pravila higijene. Pod uticajem nauke državni pravni sistem trebalo je da zameni i prevaziđe verozakon, prosvetiteljstvom u narodu valjalo je da se uveća odgovornost pojedinca, znanjem da štiti sebe i okolinu.
Etički razlozi su danas atavizam. Estetika, medicina, ekonomija su u marketinškom zagrljaju. Pominje li se slovesnost? Nepristajanje na zavisništvo (bilo od koga ili čega), snaženje, razvoj ličnosti? Već: duvan košta. Od pušenja se gubi lepota. I brže stari. Dobija rak. A tek troškovi oko lečenja.
Zasnovano na refleksima primaoca, marketinško prosvetiteljstvo obraća se potencijalnom potrošaču. Uspeh, zdravlje, lepota. I – večna mladost. Poneguj sebe. Potroši novac na svoj izgled. Šta će ti odgovornost? Imaš obaveštenost! Šta će ti znanje? Lepota, uspeh, zdravlje...
Te ako jermonah Vikentije Rakić nije pomenut u nedavnoj borbi a protiv istog protivnika, na ovom tlu – ni objavljen, makar da bi se saznalo koliko smo još pre dva veka oprezni bili – to je verovatno stoga što se smatra tamo negde, a i veruje u narodu (?), da je zdravlje odista najviše s uspesima i lepotom povezano.
A Vikentije o tome jedva reč.
(Autor zahvaljuje g. Miloradu Radeviću na razjašnjenju originala pisanog na slaveno-srpskom jeziku.)
Profesor Beogradskog univerziteta
Brana Dimitrijević
[objavljeno: 17.08.2006.]
