Izvor: Blic, 24.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagrljaj, pa sve drugo
Zagrljaj, pa sve drugo
Svaki je roditelj to doživeo dok čuva u parku dete, staro dve do četiri godine: klinac se zaigra, a onda odjednom skoči, pritrči mami koja ga brižno posmatra sa klupe, čvrsto je zagrli, pa se odmah vraća društvu vršnjaka. Svratio je po svoju dozu zagrljaja, bez koje dete, u stvari, ne može da odraste.
- Za dete je izuzetno bitno da oseti dodir roditelja, njihove zagrljaje i maženje. Začudilo bi vas da znate koliko je mališana lišeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << toplote majčinog i očevog zagrljaja, i to ne samo oni koji su nekim nesrećnim okolnostima ostali bez roditelja. A detetu je potrebno tako malo, potrebno mu je da se uveri da je mama tu, da nigde nije nestala i da ga i dalje voli, bez obzira što je stalno zauzeta - objašnjava Aleksandra Kazaeva, psiholog i rukovodilac moskovskog centra 'Porodica'.
Dečaci i nežnost
Ima ljudi koji misle da male devojčice smeju da se nosaju na rukama, grle i ljube koliko god hoćete, ali da dečake treba vaspitavati strogo i odnositi se prema njima kao prema odraslim muškarcima. U protivnom, dečak bi mogao da se pretvori u maminu mazu i nikad ne odvoji od njene suknje, navodi Kazaeva u članku koji prenosimo iz časopisa 'Argumenti i fakti' (www.aif.ru).
- Dečacima je potreban fizički kontakt potpuno isto koliko i devojčicama. I njih treba da uzimate u ruke, ljuljate, grlite, milujete i ljubite. Te manifestacije ljubavi prema dečacima igraju odlučujuću ulogu za njihov razvoj od rođenja do sedme-osme godine. Upravo oni dečaci koji su od rođenja vaspitavani previše strogo, nisu maženi, niti često uzimani u ruke u najranijem detinjstvu, tražiće, kako budu odrastali, zadovoljenje svoje potrebe za ljubavlju odraslih. A kad sami odrastu, često se pretvaraju u nesigurne ljude - upozorava Kazaeva.
Adolescenti i dodir
Kad dečak poraste, potreba za fizičkom nežnošću, kao što su zagrljaji i poljupci, slabi, ali ne i potreba za fizičkim kontaktom. Ali umesto bebeće ljubavi, detetu su potrebni dodiri 'odraslog tipa' - na primer, rvanje, jastučanje, tapšanje po ramenu, boksovanje... Za adolescenta oni su podjednako dragoceni kao milovanja i poljupci za mališana.
Roditelji moraju da imaju osećaj za meru. Vodite računa da ne preterate s iskazima nežnosti da ne biste gušili dete svojom brigom i ljubavlju. Takođe, treba imati na umu uzrast deteta. Ono što je sasvim prirodno za malu decu može da izgleda neprirodno za adolescente. Kazaeva kaže da nije normalno da majka kupa sina od 14 godina, ako je zdrav i odavno može to da radi sam.
Pažljivo s devojčicama
Dečaci i devojčice različito reaguju na ispoljavanje roditeljske ljubavi. Dok su dečaci posebno željni fizičkog kontakta kad su sasvim mali, dotle kod devojčica, koje taj kontakt po pravilu dobijaju, posebna potreba za svakojakim nežnostima raste zajedno sa njima i dostiže maksimum oko 11. godine.
- U tom kritičnom uzrastu devojčicama su skoro očajnički potrebni i nežni pogledi podrške i posebna pažnja, naročito očeva. A baš tada je većini tata neprijatno da ispolje osećanja.
Zašto je baš taj period tako značajan za devojčice? Zbog toga što upravo posle njega počinje čuveni 'prelazni uzrast' na koji roditelji treba da pripreme devojčicu. U toj pripremi najvažnija su dva momenta. Prvi je da se potrudite da kod nje izgradite pozitivan odnos prema sebi samoj. Ako su joj roditelji poklanjali neophodnu pažnju i devojčica se oseća sigurnom, onda će prelazni period (obično između 13 i 15 godina) proći znatno mirnije, samo s naglim promenama raspoloženja. Drugi momenat je svest o pripadnosti ženskom polu. Odrasli moraju veoma pažljivo da pristupe pitanju vaspitavanja ženstvenosti kod devojčica. I to se ne odnosi samo na odeću i higijenu, nego i na unutrašnje kvalitete ličnosti. CDC/JS
