Izvor: Blic, 15.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagrizite kamiš
Zagrizite kamiš
Prošli su dani kad su grešni pušači lula smeli da zapale samo na balkonu. Pušenje lule je postalo 'in' u londonskom Sitiju i na Menhetnu, mladi ih pale u francuskim i italijanskim kafeima, tokijskoj Ginzi, a u Beogradu je hit voćni duvan za lule, sa aromama jagode, maline, višnje... Lula je ponovo postala simbol ljudi koji žele da žive bez ograničenja, koji se ne boje da budu drugačiji. U stvari, lula je oduvek simbol nezavisnih mislilaca. Od Ajnštajna, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sartra i Junga, bezbroj svetskih intelektualaca ovekovečeno je kako steže kamiš među zubima ili nonšalantno maše rukom u kojoj leži glava lule.
Lula je vrlo star pušački instrument. Poznavali su je još Rimljani, o čemu svedoče nalazi iz Pompeje, zatim Maje u Meksiku, Indijanci i mnogi drugi drevni narodi. Nakon otkrića Novog sveta, britanski, francuski i holandski mornari prihvatili su 'primitivnu naviku pušenja', kako se tada govorilo, a Španci su prvi počeli da uvoze i prodaju duvan. Za širenje duvana u Evropi najzaslužniji je francuski lekar i poslanik Žan Niko - doneo je prve sadnice duvana iz Portugala u Francusku, a po njemu je nazvan nikotin.
Prve evropske lule bile su jednostavnog dizajna, napravljene najčešće od gline, ali i od gvožđa, srebra, porcelana, žada itd. Glina je ostala najpraktičniji materijal sve do otkrića magnezijum-silikata, rude čija se najveća nalazišta nalaze u Turskoj. Početkom 19. veka otkriven je i danas najcenjeniji materijal za lule, beli vres (lat. Erica arbonea). Legenda kaže da je od ovog drveta, karakterističnog za mediteransku makiju, prva lula napravljena na Korzici, za nekog Napoleonovog oficira.
Savremena mešavina duvana za lulu poznata je tek nešto više od sto godina. Proizvođači duvana morali su mnogo da nauče o kvalitetu, sušenju i mešanju raznih vrsta duvana. Tipičan pušač lule, doduše, zrači strpljenjem, poverenjem i unutrašnjim mirom, ali retko ćete naići na dvojicu koji će se složiti oko omiljene kombinacije duvana i izbora pribora za pušenje. Oni se uvek međusobno prepoznaju i uvažavaju po poznavanju 'materije'.
Svaki pušač lule ima svoj 'duvanski' ukus. Neki više vole blage i slatke vrste duvana, jako aromatizovane, a drugi jake vrste duvana, punijeg ukusa. Neki pune lulu duvanom koji je već spreman za punjenje, a drugi uživaju u ritualu punjenja 'flejk' duvanom ili 'span katom'.
Bez obzira na razlike u ukusima, zajednička strast udružila je pušače lula u klubove, u kojima se javila i želja za međusobnim nadmetanjem u dugom pušenju lule. Prvo takvo takmičenje održano je u Berlinu 1935. Učestvovali su članovi 71 kluba, a prva nagrada je bila pet funti (mera za težinu) duvana. Zapisano je da je pobednik tačno četiri grama duvana pušio u kratkoj 'šag' luli jedan sat i 36,5 minuta. Godine 1978. organizovano je prvo svetsko prvenstvo u dugom pušenju lule. Pobedio je Japanac Suzuki koji je tri grama duvana pušio ravno dva sata i 14 minuta. Poslednje svetsko prvenstvo za koje smo našli zvanične podatke održano je 2000. u Dižonu, Francuska. Najbolji među 3.721 takmičarem bio je Švajcarac Jakob Heren (47), koji je tri grama duvana pušio dva sata 53 minuta i 15 sekundi. Najpoznatiji 'mak baren'
Najslavniji duvan za lule na svetu je 'mak baren' (Mac Barren), marka je poznata još od 1826, a pravi je danska fabrika u vlasništvu iste porodice, Halbergovih, od 1887. 'Mak baren' proizvodi preko 25 različitih mešavina duvana za lulu, a tipično je da se oko imena najpopularnije nisu mnogo trudili - njihov 'miksčer' ('mixture' - mešavina, engl.) najprodavaniji je duvan za lule na svetu.
U domaćem lancu specijalizovanih prodavnica 'Kult', pored 'mak baren' duvana, prodaje se još jedna danska marka, 'skandinavik', te američki brend 'keptan blek' i holandski 'klan'. Standardne kese od 50 g koštaju 190-240 dinara, a duvan se može kupiti i u limenkama od 100 i 200 g. Lule, zavisno od materijala i dorade, koštaju od 550 do 18.000 dinara.
