Izvor: Blic, 24.Jan.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagađivače vazduha „otkriva“ 37 stanica
Srbija spada u malu grupu evropskih država čiji građani mogu da se preko interneta, praktično u realnom vremenu, informišu koliko je čist vazduh koji udišu. Reč je o podacima koji se kontinuirano očitavaju sa 37 automatskih stanica za merenje aerozagađenja u našim najvećim gradovima, a onda direktno objavljuju na internet sajtu-Agencije za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja (www.sepa.gov.rs).
Do pre samo dve godine, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na rezultate analize kvaliteta vazduha u određenom području čekalo se skoro dva dana! Pri tom su tako dobijeni podaci bili neprecizniji od ovih s automatskih stanica, jer je uzorkovanje po klasičnoj metodi trajalo čak 24 sata, pa nije moglo tačno da se utvrdi kada je u tom periodu došlo do povećanja zagađenja.
Kontrola kvaliteta vazduha
– Za praćenje kvaliteta vazduha u Srbiji zadužene su Agencija za zaštitu životne sredine, kao noseća institucija, Republički hidrometeorološki zavod i Zavodi za javno zdravlje pri lokalnim samoupravama. Dok pomenute ustanove mahom koriste klasičnu metodu kontrole kvaliteta vazduha, u Agenciji podatke iz automatskih stanica „usrednjavamo" na 10 i 60 minuta, tako da možemo tačno da utvrdimo kada je i odakle došlo do eventualnog porasta zagađenja. Međutim, zamišljeno je da oba sistema u narednim godinama paralelno funkcionišu radi objedinjavanja i verifikacije podataka, pošto su podaci iz automatskih stanica koji se objavljuju na sajtu Agencije za sada neverifikovani – kaže Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
On dodaje da je to rizik koji su u Agenciji svesno preuzeli da bi omogućili neposredniji uvid javnosti i objašnjava da se zato može desiti da stanica na obodu grada, gde se očekuje manja koncentracija zagađujućih materija, u jednom trenutku registruje neuobičajeno visoke vrednosti, bilo zato što je neko založio peć sa lošim ugljem bilo zato što je došlo do kvara opreme.
– Ipak, ovaj sistem je u povoju, još ga opslužuje mali broj ljudi, ali će vremenom sve doći na svoje mesto – uveren je Živković.
Opasni mikroni
Proces merenja aerozagađenja u automatskoj stanici počinje tako što jedinstveni dovodni sistem uvlači određenu zapreminu vazduha i razvodi ga na analizatore unutar stanice. Standardnu opremu automatske stanice čine analizatori za merenje koncentracije sumpor-dioksida, prizemnog ozona, ugljen-monoksida, azotnih oksida, takozvanih „beteiksova" (benzena, toluena i ksilena), kao i suspendovanih čestica (dim, ugalj, čađ, prašina) prečnika 10, 2,5 i jedan mikrometar. U razvijenim državama se najviše pažnje pridaje merenju koncentracije suspendovanih čestica i prizemnog ozona.
– Suspendovane čestice od 10 mikrona zadržavaju se u nosu, ustima i disajnim putevima do jednjaka; one do 2,5 mikrona prodiru u pluća, dok manje od mikrometra ulaze direktno u krvotok. Takođe, ove čestice vezuju za sebe druge zagađivače i bakterije, zbog čega se naknadno analiziraju u laboratoriji. Prosečna koncentracija suspendovanih čestica u Srbiji je iznad evropskog proseka, a u tom pogledu najgora situacija je u Užicu, gde je zagađenje veće od dozvoljenog i do 250 dana u godini. Slede Subotica, Ivanjica, Sevojno, Pančevo, Beograd... Pored toga, u Srbiji imamo i veću koncentraciju sumpor-dioksida od evropskog proseka, posebno u Boru, i to ponekad do 60 puta – kaže Tihomir Popović, šef Odseka za praćenje kvaliteta vazduha pri Agenciji za zaštitu životne sredine, i napominje da su ostali parametri niži u odnosu na evropske propise.
Podaci s analizatora se bežičnim putem šalju u centralni informacioni sistem u Agenciji, gde se obrađuju i objavljuju na sajtu. Uz to se u automatskim stanicama paralelno vrše i meteorološka merenja. To je, kaže Popović, vrlo bitno, jer se tek kombinovanjem svih tih podataka dobija precizna analiza kvaliteta vazduha. Primera radi, situacija je potpuno drugačija ako duva vetar, koji je prirodni "čistač” vazduha nego kada je visok pritisak i nema vetra.
Održavanje stanica skupo
Automatske stanice za merenje kvaliteta vazduha se, prema lokaciji i očekivanim vrednostima polutanata, dele na: industrijske (u zoni fabrika), industrijsko-urbane (u industrijskim gradovima poput Bora), urbane, suburbane (na obodima gradova, gde nema direktnog uticaja industrije, saobraćaja) i ruralne (EMEP), koje mere fonske (prirodne) izvore zagađenja, slično kao što se meri prirodna radijacija.
Ove poslednje povezane su u evropsku mrežu EMEP stanica i po pravilu se postavljaju na preko 800 metara nadmorske visine, pri čemu u radijusu od 50 kilometara ne sme da postoji nijedan veštački izvor zagađenja. Jedina takva stanica u Srbiji nalazi se na Kameničkom visu kod Niša. Svaka od ovih stanica vredi u proseku 50.000 evra, a na njihovo godišnje održavanje odlazi od 10 do 15 njihove vrednosti. Pored toga, naša zemlja raspolaže i jednom mobilnom automatskom stanicom za merenje aerozagađenja.
