Izvor: Blic, 05.Jun.2010, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zadovoljavajući kvalitet životne sredine u Beogradu
Kvalitet životne sredine u Beogradu je zadovoljavajući, ali i dalje treba raditi na tome kako bi prestonica, kroz pošumljavanje i smanjenje emisije gasova, postala što kvalitetnije mesto za život, rečeno je danas na predstavljanju publikacije "Kvalitet životne sredine u gradu Beogradu u 2009. godini".
Publikacija analiza stanje životne sredine u prestonici kroz četiri parametra - vode, vazduha, tla i zagađenja bukom, a predstavljena je povodom 5. juna, Svetskog dana zaštite >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << životne sredine.
"Publikacija predstavlja jedinstven rad, koji mali broj gradova u okruženju ima, a koja na sistematičan način upravlja životnom sredinom i predstavlja deo rezultata naše aktivnosti u 2009. godini", rekao je direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje Slobodan Tošović.
Publikaciju su, sa stručnog aspekta, predstavili zamenik direktora Gradskog zavoda za javno zdravlje Snežana Matić Besarabić, Vojislava Duduć iz Institut za javno zdravlje Srbije "Dr. Milan Jovanović Batut" i Gordana Pantelić iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Krajović".
Matić Besarabić je rekla da je monitoring resursa životne sredine podrazumevao sve resurse - vazduh, površinke vode, otvorena kupališta, vode za piće i zemljiste.
Ona je ocenila da su odlike monitoringa za prošlu godinu zabrinjavajuće, jer sumpor i azotdioksid beleže blagi trend rasta, a pogoršan je i kvalitet površinske vode Dunava.
Sa druge strane, poboljšan je kvalitet vode Save, 96 odsto letnjih kupališta odgovaralo je drugoj kategoriji, dok voda za piće pokazuje visok stepen ispravnosti, što znači da Beograđani piju jednu od najkvalitetnijh voda u Evropi.
Matićeva je dodala da je buka veliki rizik za zdravlje Beograđana, a da su pored toga najčešći problemi divlje deponije, nedovoljna popuna zelenih površina, postavljanje kanti za otpatke, klasifikacija otpadaka i suzbijanje ambrozije.
Pet zona u Beogradu sa povećanom količinom ugljenmonoksida - centralna zona (područje oko hotela London, Nušićeva ulica i Zeleni venac), zona dva (Cvijićeva i Železnička stanica), gradsko jezgro (Slavija i Vukov Spomenik), šire gradsko jezgro (Gradska bolnica, Karaburma, Autokomanda i Banovo Brdo) i oblast preko Save.
Dudućeva je rekla je da današnji automobili emituju 80 odsto manje zagađujućih čestica, ali da je, uprkos toj činjenici, zagađenost povećana, zbog povećanog broja vozlila na putevima.
Da bi se stanje popravilo, potrebno je izmestiti saobraćaj iz zone stanovanja, povećati prolaznu moć saobraćajnica, predložiti mera koje doprinose kvalitetu vazduha i životne sredine, kao i usvojiti kaznu regulativu, rekla je Dudućeva.
Gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan ocenio je da je životna sredina u Beogradu dovoljno dobra, ali da može biti mnogo bolja.
"Dnevno nestaje nekoliko vrsta, a 70 odsto biljnih vrsta je ugroženo i ukoliko nastavimo u tom pravcu, uskoro ćemo imati samo monokulture", poručio je Trivan.
Trivan je dodao da Skupština grada, "polako, ali sigurno", kreće sa pošumljavanjem prestonice, a nedavna borba građana za platane pruža uveravanja da je javnost shvatila značaj ozelenjivanja Beograda.
On je rekao da je Beograd metropola i da će primenom najmodernijih metoda, dobiti najlepši bulevar u Evropi.
Trivan je dodao da se nada da će od jeseni učenici imati izborni predmet zaštitu životne sredine, da je ekologija tema broj jedan kod mladih, ali da treba praviti akcije obrazovanja starijih građana kada je u pitanju zaštita životne sredine.
