Izvor: RTS, 26.Jan.2013, 12:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabrinjavajuće stanje evropskih medija
Skupština Saveta Evrope usvojila rezoluciju u kojoj se iskazuje zabrinutost zbog stanja slobode medija u Evropi. Srbija se uz još šest evropskih zemalja pominje u delu o političkim pritiscima na javne servise.
Poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojili su rezoluciju u kojoj se izražava zabrinutost zbog stanja slobode medija u Evropi, pre svega u Rusiji, Turskoj i Belorusiji.
U delu koji se odnosi na nezavisnost javnih servisa i zabrinutost zbog političkih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pritisaka na javne servise, pominje se i Srbija, uz još šest evropskih zemalja.
Parlamentarna skupština Saveta evrope zabrinuta je zbog brojnih i fizičkih napada na novinare, pre svega u Rusiji, kao i hapšenje i sudsko gonjenje novinara u čemu, u svetu, prednjači Turska.
Sloboda izražavanja informisanja je kamen temeljac i dobre uprave i fundamentalna obaveza svake države članice, podseća izvestilac.
Izvestilac Mats Johanson kaže podseća da je u 2012. godini u svetu ubijeno više od stotinu novinara i da je na hiljade uhapšeno.
"Ni Evropa nije toga pošeđena. Stanje slobode medija u Evropi sve više se pogoršava", upozorava Johanson.
Parlamentarna skupština podseća države članice SE da javni servisi moraju biti zaštićeni od političkog uticaja i da visoke menadžerske pozicije treba da budu uskraćene ljudima sa jasnom političkom i partijskom pripadnošću.
Evropska radio-difuzna unija se poziva da sarađuje sa SE na jačanju političke nezavisnosti javnih servisa u Evropi.
Najviše zamerki na izveštaj imali su poslanici iz prozvanih zemalja.
Pelin Gundesh iz Turske ističe da se u izveštaju ne pominje "činjenica" da osuđeni i pritvoreni novinari u Turskoj nisu hapšeni zbog svojih novinarskih aktivnosti, već zbog "povezanosti sa raznim krivičnim delima: ubistvima,oružanim krađama, terorizmom, pokušajima vojnih udara i podmetanjem eksploziva na javnim mestima".
Anton Beljakov iz Rusije kaže da su mnogi su izneli zamerke da izveštaj ne odražava činjenično stanje. "Izvestilac je iz medija uzimao informacije i stavljao ih u izveštaj, ne proveravajući ih", tvrdi Beljakov.
Predložene preporuke Komitetu ministara, koje su za razliku od rezolucije obavezujući dokument, nisu usvojene, jer za njih nije bilo neophodne dvotrećinske većine.
