Izvor: RTS, 22.Jul.2009, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabrinjavajuća promena strukture potrošnje
Obezbeđeno oko 200 miliona evra kredita za finansiranje deficita budžeta, rekla Diana Dragutinović. Zabrinjava to što je značajno promenjena struktura potrošnje i što je opala mnogo više od pada BDP-a. Inflacija raste zbog kolebanja deviznog kursa.
Govoreći o prihodima državne kase, ministarka finansija je navela da su u odnosu na prošlu godinu mesečni prihodi budžeta u 2009. godini bili nominalno manji za tri odsto, a da su bili čak za oko šest odsto niži u odnosu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na plan za ovu godinu.
Plan je za ovu godinu bio da mesečni prihodi budžeta budu oko 54 milijarde, a rashodi oko 60 milijardi dinara, što bi značilo deficit od oko šest milijardi dinara, precizirala je ministarka i dodala su stvarni prihodi budžeta bili oko 50 milijardi dinara, a rashodi oko 59 milijardi, uz deficit od oko devet milijardi dinara.
Na pitanje da li je potrebno uvođenje novih poreza ili povećati postojeće, kao što je stopa PDV-a, Diana Dragutinović je odgovorila da je o tome još rano govoriti, jer nikad nije dobar trenutak da se povećavaju poreske stope u vreme krize.
"Mi definitivno moramo da reformišemo javnu potrošnju i to je samo pitanje trenutka", rekla je ministarka finansija i ukazala na primer Mađarske, koja je nije primenila "kejnzijansku medicinu" (po britanskom ekonomisti Džonu Majnardu Kejnzu, začetniku moderne makroekonomije) i povećala je stopu PDV-a, kao jednu od mera.
Prema Kejnzovoj teoriji, državna potrošnja treba da bude velika kao i deficit, zato što se na taj način neutrališe pad tražnje, ali je primer Mađarske drugačiji - oni nemaju mogućnosti da finansiraju veći deficit budžeta i njihova fiskalna politika je prilično restriktivna i kao takva je dogovorena sa MMF-om, objasnila je ona.
Mađarska je donela Zakon o fiskalnoj odgovornosti, povećala stopu PDV-a i imaće deficit ispod tri posto BDP-a, a samo pre dve godine imala je deficit od 10 odsto.
Ministarka finansija Diana Dragutinović ocenila je da će do kraja godine pad bruto-domaćeg proizvoda biti u intervalu od 3,5 do pet odsto, i najavila da će u septembru država početi da izdaje dugoročne hartije od vrednosti sa rokom dospeća od godinu dana, nominovane u dinarima.
U aprilu je dostignuta najniža tačka u domaćoj ekonomiji, zbog velikog pada industrijske proizvodnje, ali je u maju pad BDP zaustavljen, zahvaljujući najviše porastu industrijske aktivnosti i to u delatnosti saobraćaja.
"Zabrinjavajuća je činjenica da je značajno promenjena struktura potrošnje, i da je potrošnja opala mnogo više od pada BDP-a", rekla je Dragutinović u intervjuu Tanjugu.
"Pala je potrošnja industrijskih proizvoda, pao je uvoz, dakle sve ono što u suštini donosi najveće poreske prihode. Potrošnja je pala za 10 do 15 odsto i to je presudno uticalo na pad poreskih prihoda", naglasila je Dragutinović.
Obezbeđena sredsta za pokrivanje deficita
Ministarka finansija je priznala da nije očekivala toliki budžetski deficit jer, kada se projektuju prihodi budžeta, bez obzira na usporavanje privredne aktivnosti, očekuje se da će pad poreskih prihoda pratiti usporavanje te aktivnosti, međutim, pad poreskih prihoda koincidirao je sa padom potrošnje, pre svega uvoza.
Kada je reč o obezbeđivanju novih izvora prihoda za finansiranje budžetskog deficita, Dragutinović je navela da je Ministarstvo finansija već obezbedilo oko 200 miliona evra za finansiranje deficita budžeta u ovoj i početkom sledeće godine, dodajući da se ratifikacija tih ugovora u parlamentu očekuje na jesen.
U Skupštini Srbije raspravljalo se o Predlogu zakona o kreditu države od Alfa, Vojvođanske i Pireus banke, u ukupnom iznosu od oko 90 miliona evra.
Od prodaje kratkoročnih i dugoročnih državnih hartija od vrednosti u ovoj godini obezbeđeno je oko 60 milijardi dinara za finansiranje budžeta.
Dragutinović navodi da je od Svetske banke već obezbeđeno oko 50 miliona dolara, a očekuje se i prva tranša makrofinansijske pomoći EU za budžet Srbije u ukupnom iznosu od oko 120 miliona evra.
Kada je stupila na dužnost ministra finansija, pre godinu dana, Dragutinović se priseća da je zatekla na deviznom računu budžeta oko 350 miliona evra "i visoku javnu potrošnju".
"Tu skromnu kasu i te pare na deviznom računu ja sam sačuvala. To je tih sad već skoro 380 miliona evra", rekla je ministarka finansija.
Inflacija ispod 10 odsto
Govoreći o kretanju inflacije do kraja godine, Dragutinović je ocenila da će ona biti ispod 10 odsto i da će se kretati između osam i devet odsto.
U odgovoru na pitanje zašto u Srbiji inflacija raste, za razliku od nekih razvijenih zemalja gde pada usled uticaja svetske krize, Dragutinović je objasnila da za to postoji više razloga, a jedan od njih je "evroizacija" domaće privrede, odnosno, kolebanje deviznog kursa koje se najvećim delom preliva u rast cena proizvoda i usluga.
To se dešava čak i u uslovima recesije, kada se desi, na primer, depresijacija valute, koja je u Srbiji u proteklih godinu dana iznosila više od 20 odsto i to je na kraju izazvalo određeni rast cena na tržištu, odnosno, inflaciju, objasnila je Dragutinović.
"Drugi razlog je što je opet počela da raste cena nafte i ta cena se takođe prelila u rast inflacije", rekla je ministarka finansija, i dodala je da je treći razlog za rast inflacije u Srbiji jednokratno povećanje akciza, kao mera Vlade Srbije za ublažavanje negativnih efekata svetske krize.
"Bez obzira na baš velike kiše, očekujem da će poljoprivredni proizvodi imati tendenciju pada, kao i mnogi drugi proizvodi zbog pada tražnje", rekla je sagovornica Tanjuga, i dodala se na jesen može desiti da dođe do opšteg pada cena, odnosno deflacije, kao i u drugim državama Zapadne Evrope.
.jpg)
