Izvor: RTS, 26.Avg.2013, 20:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabrana prilaska ne zaustavlja nasilnike
Broj slučajeva porodičnog nasilja raste iz godine u godinu. Pojedini pravnici smatraju da bi bilo manje slučajeva nasilja, kada bi mera zabrane prilaska nasilnika žrtvi bila efikasnija. Upozoravaju da nema kazne za one koji prekrše tu meru.
U porodičnim svađama od početka godine ubijene su 42 osobe. Prošle godine je zabeleženo gotovo 9.500 slučajeva porodičnog nasilja. Te brojke bi bile manje, smatraju pojedini pravnici, kada bi mera zabrane prilaska nasilnika žrtvi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bila efikasnija, i upozoravaju da nema kazne za one koji prekrše tu meru.
U Sigurnoj ženskoj kući još se sećaju slučaja žene koja je sa troje dece posle osamostaljivanja iznajmila stan. Sud je posle razvoda braka njenom suprugu odredio meru zabrane prilaska.
Vesna Stanojević iz Savetovališta protiv nasilja u porodici kaže da je nasilni suprug svako veče dolazio pred zgradu u kojoj je ona stanovala i zlostavljao je na sve moguće načine - od verbalnog zlostavljanja do fizičkog.
"Kada se obratila policiji, policija je došla i rekla 'znate šta gospođo, vi morate da pokrenete ponovo sudski postupak. Šta to zapravo znači? Znači da žrtve nasilja treba da vode beskonačne sudske postupke, za koje nemaju ni para, ni mogućnosti, ni znanja", objašnjava Stojanovićeva.
U takvim situacijama, policija obaveštava tužioca, koji odlučuje o daljem toku postupka, tj. može narediti privođenje, zadržavanje do 48 sati, ili podneti prijavu u redovnom postupku.
Nema podataka koliko često se neka od tih mera i primenjuje. A broj slučajeva porodičnog nasilja se povećava iz godine u godinu. Pre tri godine, bilo je 7.810 primera, 2011. 8.500, a prošle godine skoro 9.500.
"Problem kod nas je što ovo krivično delo tj. mera bezbednosti jeste neka vrsta lepe želje, jer u osnovi Krivični zakonik ne propisuje nikakvu posebnu konsekvencu ili mehanizam, ako onaj kome je mera izrečena prekrši takvu vrstu zabrane", objašnjava profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić.
U Sigurnoj ženskoj kući, međutim, kažu da je u praksi veliki problem kada ta mera treba da se sprovede.
Stanojevićeva kaže da ima slučajeva supružnika koji i posle razvoda žive u istom stanu.
"I recimo u presudi stoji 'zabranjuje se' tome i tome, nasilniku da priđe ženi na udaljenosti od recimo tri metra. I sada, ko to može da kontroliše? Njih dvoje su sami u stanu", ističe Stojanovićeva.
I dok je u Srbiji zabrana prilaska jedna od mera koje predviđa zakon, u pojedinim zemljama postoji posebno krivično delo koje se zove proganjanje.
"Postoji posebno delo kada lice praktično proganja drugo lice, dakle uporno ga prati ili uporno nastoji da se sa njim sastane i komunicira i to je posebno delo i time se možda postiže bolji efekat nego ovom da kažem vrstom prazne i gole mere bezbednosti", ukazuje profesor Škulić.
Mera zabrane približavanja može trajati do tri godine. Pravnici upozoravaju da će ta zabrana ostati mrtvo slovo na papiru ukoliko ne bude pretrpela određene izmene, odnosno ukoliko ne budu uvedene i sankcije za njeno kršenje.
